Епископ бањалучки

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем

Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију.

Опширније...

Служба Св. Платону

Служба Св. Свештеномученику Платону

Црквени календар

Историјат града

Индекс чланка
Историјат града
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
Страна 7
Страна 8
Страна 9
Све стране

ВРБАСКА БАНОВИНА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

 

Послије само деценију постојања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца политички сукоби и стална социјална превирања били су јасни знаци да се таква држава не може одржати. Схватајући да се нешто хитно и радикално мора предузети, краљ Александар I Карађорђевић прокламацијом од 6. јануара 1929. године заводи монарходиктатуру, с циљем, како је наведено, очувања угроженог народног и државног јединства. Управо желећи да нагласи значај тог јединства, краљ је 3. октобра исте године промијенио назив државе, која се од тада звала КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА.

 

Нова држава подијељена је на девет бановина, међу којима је била и ВРБАСКА, са Бањом Луком као средиштем Бановине и сједиштем бана.

 

''Ако је Краљевина Југославија у економском погледу била међу најнеразвијенијим земљама у Европи, и ако је у Врбаској бановини село било најзаосталије у тој земљи, онда се може претпоставити да је живот у селима био тежак и неподношљив'', пише о том времену Перко Војиновић у својој монографској студији о Врбаској бановини.

 

Од цјелокупног становништва Врбаске бановине чак 88 одсто је живјело на селу. Велики број неписмених, недостатак основних школа и стручног кадра у свим сегментима допуњавало је прилично мрачну слику која је дочекала првог бана, Светислава Тису Милосављевића 8. новембра 1929. године, када је стигао у Бању Луку. Добро информисан и са већ завидном војном и министарском каријером, памтећи добро ријечи краља Александра кад га је упућивао на ову дужност да су овдје ''Срби у већини и то понајбољи Срби'', те да му предстоји значајан национални рад, бан се одмах прихватио посла.

 

Наступило је вријеме великих прегнућа. Бан Милосављевић, визионар и неимар каквог Бања Лука не памти, свуда је стизао и ускоро је напредак био видљив.

 

Бан Милосављевић гради управне зграде велељепне палате Банске управе и Банског двора, чиновничке зграде, путеве и школе, паркове и болнице, Дом краља Петра Првог Ослободиоца, Соколски дом, оснива позориште и музеј, помаже друштва, покреће ''Врбаске новине'', значајно доприноси завршетку монументалне Саборне цркве Свете Тројице у центру града, којој ће 1939. године и кумовати на освећењу, о чему ће доцније бити ријечи, препорађа Бању Луку и претвара је у модеран, европски град у којем је лијепо живјети, а још је љепше уживати у његовим природним љепотама, о чему свједоче бројни умјетници чија је инспирација до дана данашњег.

 

 

Бан Милосављевић са одликовањима, заслуженим у току успјешне војне и политичке каријере