Епископ бањалучки

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем

Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију.

Опширније...

Служба Св. Платону

Служба Св. Свештеномученику Платону

Црквени календар

Историјат храма

Индекс чланка
Историјат храма
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
Страна 7
Страна 8
Страна 9
Страна 10
Страна 11
Страна 12
Страна 13
Страна 14
Све стране

ОСВЕЋЕЊЕ САБОРНОГ ХРАМА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

 

Изградња Храма Свете Тројице био је први већи грађевински подухват Српске православне цркве и града Бање Луке, након Првог свјетског рата, а освећење овог бањолучког православног храма запамћено је као велики догађај за васцијело Српство. Тадашњи листови ''такмичили'' су се ко ће дужи и љепши текст о томе написати. За Бањолучане је посебно занимљив запис из пера проте Светислава Давидовића, некадашњег бањолучког пароха и једног од служашчих Литургије на освећењу Саборног храма, објављен у Новом источнику, те га доносимо у цјелости.

 

''Шеснаестог маја ове године (1939) отпутовао сам преко Јајца на освећење нове цркве у Бањој Луци, гдје сам некад, неколике године служио као свештеник. Та је црква подигнута дарежљивим народним прилозима и новцем од продатих неких црквених некретнина. Зидање је трајало неколико година, а довршено је до јесени 1928. године. Фреске, иконостас, полијелеји и остало било је готово тек ове двије задње године. С куповином земљишта потрошено је досад око 9,000.000 динара.

 

Црква је саграђена у српсковизантијском стилу 14. стољећа, са пет кубета; високи звоник одвојен је од цркве, с којом је спојен покривеним аркадама. Фреске су успјела копија живописа из старих наших задужбина (Милешеве, Патријаршије, Студенице итд), па стога нас унутрашњост ове цркве сјећа на Краљевску задужбину на Опленцу. Фреске и орнаментику радили су г.г. Станојевић, Сухачев, Кратина и Страла, академски сликари. Орнаментика цркве представља народне мотиве из Бос. Крајине. Због свега тога, Саборна црква у Бањој Луци спада међу наше монументалне грађевине; она је по љепоти умјетничке израде досад једна од најљепших цркава, у читавој Краљевини. Њезина мелодична звона поклон су блажено-почившег Краља Александра Ујединитеља.

 

Свечаност је почела 17. маја дочеком црквеног кума бившег првог бана Врбаске бановине и министра у пензији г. Светислава Милосављевића у 5 сати по подне пред хотел 'Босном', кога је исти дан дочекала већ у Бос. Градишци нарочита депутација из Бање Луке. Послије срдачне добродошлице господин Милосављевић је одговорио подужим и лијепим говором у коме је захвалио на сјајном дочеку и између осталога, рекао да се по духу и жељама осјећа босанским Крајишником, а по рођењу је Нишлија. Заволио је Бос. Крајину као јуначко гнијездо, јер је Крајина увијек била чувена по тежњи за својом сестром Србијом, те зато чврсто вјерује да ће Бос. Крајина и одсада бити против сваког сепаратизма и цијепања државе.

 

 

Проте Мољевић и Ескић са Одбором Црквене општине Бања Лука пред Саборним храмом 1938. године

 

 

Освећење Саборног храма Свете Тројице на Спасовдан, 18. маја 1939. године

 

Исти дан увече у 8 сати на жељезничкој станици свештенство, представници власти, Црквени одбор с Одбором за прославу и мноштво народа, свечано су дочекали високопреосвештеног г. Доситеја, загребачког митрополита и администратора Бањалучке епархије, који је био уједно и изасланик Њ. Св. Патријарха. Одатле се је сва поворка кренула на вечерњу, на којој су у олтару били и преосвештена г.г. епископи: тузлански Нектарије и шибенички Иринеј; они су исти дан такође допутовали из Београда као изасланици Св. Синода.

 

На Спасовдан (18. маја) одслужена је у привременој капели празнична јутрења у 6 сати, а освећење цркве почело је у 8 сати. Величанствена литија прошла је кроз главне двије улице до капеле гдје је митрополит Доситеј узео Св. мошти и понио их у литији до нове цркве. У литији су ишла обучена сва три архијереја, 18 свештеника и 2 ђакона, а без одежда, у реду по два, 32 остала свештеника, затим краљев изасланик г. Миливој Алимпић, генерал и командант Врбаске дивизије, г. министар Бранко Миљуш, изасланик Владин, изасланици војске, Сената, и Нар. скупштине, вршилац дужности бана г. П. Цветковић, црквени кум г. Милосављевић, чланови Епарх. Савјета и црквених општина, као и заступници бањалучке градске општине, Срби сенатори и посланици свију странака (међу њима и г. П. Живковић), чиновништво и многи народ (било га је око 15.000 са стране, већином сељака из Бос. Крајине).

 

Литија је читавим путем текла врло свечано и била је врло добро организована; владао је ред у свему.

Послије опхода око цркве, у њој је настављено освећење које је извршио високопреосвештени г. митрополит Доситеј, а затим је почела Св. литургија коју су служила сва три архијереја са десет нас свештеника, већином са стране и два ђакона. У цркви су били сви споменути изасланици, а кум је стајао на почасном мјесту и сво је вријеме држао у руци велику свијећу. Народ је на литургију пуштан уз улазнице, јер га ни једна трећина није могла стати у цркви; све су околне улице биле пуне грађана и сељака. Али су сви могли пратити богослужење које су преносили звучници.

 

При крају литургије Његово Високопреосвештенство митрополит г. Доситеј с амвона је држао проповијед у којој је изнио значај ове вјерске и народне свечаности за сву Бос. Крајину, која је била заступљена толиким народом из свију њених крајева. Г. митрополит је у говору нарочито истакнуо да су 'славна Босна и њезина Крајина, као и славна Херцеговина увијек знале гдје им је мјесто.

 

Зато су оне увијек биле наша дика и понос и отвореним оком оне гледају судбину свога народа. Оне су јак ступ снажне и јединствене Југославије'.

 

 

Бања Лука са Саборним храмом Свете Тројице у центру

 

Господин митрополит је захвалио у име цркве и куму г. Свет. Милосављевићу, који не заборавља народ своје бивше Бановине, као ни он њега. У 1 сат послије подне у старом црквеном дворишту био је постављен народни ручак који је дала Црквена општина за сељаке; ту су се играла кола и разлијегала се пјесма до неко доба ноћи.

 

У исто вријеме у хотелу 'Палас' био је богат банкет за 300 особа: за Краљева изасланика, кума, архијереје, министре, сво свештенство, сенаторе, посланике, банова заступника и друге угледне личности. На банкету су говорили: загребачки митрополит г. Доситеј који је држао здравицу Њег. Вел. Краљу Петру, тузлански епископ г. Нектарије, архијерејски намјесник и протојереј г. Сава Рађеновић, г. др. Ђорђе Букинац, г. Васо Бокоњић, предсједник црквене општине, подигао је здравицу црквеном куму г. Милосављевићу, на што је овај одговорио дужим и лијепим говором. Редале су се и друге здравице: г.г. епископа Нектарија, Мирка Дивјака, Мартина Зрелца, дра Стеве Мољевића, сенатора Васе Глушца, пароха бањалучког и проте Душана Мачкића, а у име јеврејске општине говорио је г. Атиас.

 

У већини здравица говорници су истицали важност Светосавске православне цркве као чврстог бедема и заштитника српског народа кроз досадашња стољећа. Поздравних брзојава дошло је врло много с разних страна Краљевине, али су поздрави епископа Николаја жичког и Горазда моравског (из Прага) изазвали буру одушевљења.

 

Ова је свечаност освећења Саборне цркве у Бањој Луци, главном граду национално свјесне Бос. Крајине, протекла у најбољем реду; то је била заиста ријетка вјерска и народна менифестација која ће се дуго памтити.

 

Сутрадан, 19. маја, сва три архијереја и црквени кум г. Свет. Милосављевић свечано испраћени отпутовали су у Београд, чиме је свечаност завршена.''

У суботу, 20. маја, у Саборној храму Свете Тројице одслужено је прво бденије (вечерње с јутрењем) у 7 часова увече, а храм је, како биљежи прота Давидовић, био пун народа.

У неколико година које су слиједиле Бањолучани су били веома поносни на свој храм којем су се сви дивили. На разгледницама Бање Луке веома често централно мјесто заузимао је Храм Свете Тројице, а сви значајни црквени, па и свјетовни догађаји били су везани за овај храм и његову лијепо уређену порту.

 

Почетком јуна 1939. године освећена је и зграда Српске читаонице у Господској улици, Српски дом, у којем су, поред Читаонице, била смјештена и друга српска друштва, међу којима је било и Српско пјевачко друштво ''Јединство''. Тако је 1939. година остала ''златним словима'' уписана у Љетопису Парохије бањалучке, јер је освећењем Саборног храма Свете Тројице и Српског дома заокружена дугогодишња значајна активност српског грађанства на изградњи црквених и културних институција у граду.