Епископ бањалучки

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем

Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију.

Опширније...

Служба Св. Платону

Служба Св. Свештеномученику Платону

Црквени календар

Историјат храма

Индекс чланка
Историјат храма
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
Страна 7
Страна 8
Страна 9
Страна 10
Страна 11
Страна 12
Страна 13
Страна 14
Све стране

САБОРНИ ХРАМ ХРИСТА СПАСИТЕЉА У БАЊОЈ ЛУЦИ

ИДЕЈА О ОБНОВИ САБОРНОГ ХРАМА НА СТАРОЈ ЛОКАЦИЈИ

 

Идеја о обнови Саборног храма, на мјесту Храма Свете Тројице, бомбардованог, па порушеног 1941. године, у деценијама атеистичке комунистичке власти, гријала је срца православног народа у Бањој Луци, који ни за тренутак није одустајао од те намјере. Генерације овдашњих Срба умрле су, али их није напуштала нада да ће доћи дан када ће у срцу Бање Луке поново, у пуном сјају заблистати васкрсли храм, вјерна слика некадашњег монументалног храма, најљепшег на овим просторима, како су то забиљежили хроничари. И тај дан је дошао. Падом комунистичког режима и доласком нових власти и у овом граду дешавају се промјене у свим сегментима друштва, па и у односу према Српској православној цркви.

 

Иницијативни одбор, са Његовим Преосвештенством Епископом бањалучким Јефремом на челу, формиран је већ 27. децембра 1990. године и предвођен Српском православном Црквеном општином Бања Лука од надлежних власти затражио сагласност да се може приступити изради документације за обнову и изградњу порушеног храма на старој локацији. Овдашње градске власти, први пут послије педесет година, разматрају молбу и доносе одлуку да се може приступити овом великом и веома значајном послу.

 

Затражена је денационализација црквене имовине, а посебно црквишта-порте порушеног Саборног храма, национализоване 1963. године.

 

ГРАЂЕВИНСКИ ОДБОР ЗА ОБНОВУ ХРАМА

 

На почетку 1992. године престаје са радом Иницијативни одбор за обнову и изградњу Саборног храма Христа Спаситеља, а формиран је Грађевински одбор од 12 чланова, који су чинили: Његово преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем, предсједник, протојереј Ратко Радујковић, потпредсједник, док су чланови били: протојереји Веселин Мијатовић и Љубомир Милићевић, дипл. инж. архитектуре Предраг Митраковић, дипл. правник Вукашин Чулић, професор електротехнике Миленко Срдић, дипл. правник Богољуб Иликић, дипл. инж. електронике Драшко Димитријевић, историчар Драган Давидовић, публициста Александар Шукало (тадашњи в.д. директора РТВ Бања Лука) и службеник Томо Драгичевић, потпредсједник Епархијског савјета.

 

 

Потписивање уговора за реконструкцију темеља Саборног храма 26. јуна 1993. године у канцеларији СПЦО Бања Лука

 

 

Грађевински одбор са Епископом Јефремом на челу, 1992. године

 

Чланови Грађевинског одбора су у фебруару исте године положили заклетву у Храму Свете Тројице, пред Епископом бањалучким Јефремом, обећавши да ће све своје снаге уложити у обнову и изградњу некадашњег бањолучког Саборног храма. Заклетву је обавио старјешина Храма Свете Тројице, протојереј Ратко Радујковић.

 

Новоформирани Грађевински одбор је одмах отпочео са радом и у току године одржао је пет сједница, у вези са припремом документације за обнову и изградњу Саборног храма на темељима порушеног Храма Свете Тројице.

 

 

Пред макетом Саборног храма, аутора архитекте Мутића

 

ИЗРАДА ПРОЈЕКТА РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ХРАМА

 

Слиједио је веома значајан велики посао: израда пројектне документације, коју је послије расписаног конкурса добио дипл. инж. архитектуре Небојша Балић, са помоћним инжењерима. У току израде пројекта долази до промјене извршиоца уговора, јер је инж. Небојша Балић отишао из Бање Луке, а уговорену обавезу преузима дипл. инж. грађевинарства Раде Филиповић. Инжењер Филиповић, дотадашњи члан тима Небојше Балића, у својој новоформираној приватној фирми "Датапројект", у коју ће превести још два члана из ранијег пројектног бироа, дипл. инж. грађевинарства Ненада Станишљевића и вишег архитектонског техничара Петра Орлића, успјешно завршава договорени посао. Пројектна документација за обнову и изградњу храма рађена је на основу грађевинских пројектних скица бившег пројекта Саборног храма, аутора дипл. инж. архитектуре Душана Живановића. Овај драгоцјени документ пронашли су, у тадашњем Архиву Босанске Крајине, професор Драган Давидовић и дипл. инж. архитектуре Стојко Грубач.

 

 

Димензије храма по пројекту су:

ДУЖИНА ХРАМА СА ОЛТАРОМ 22,10 м, ШИРИНА 19,50 м

ВИСИНА ХРАМА ДО ВРХА ЦЕНТРАЛНЕ КУПОЛЕ 22,37 м

ВИСИНА ЗВОНИКА (до врха, без крста) 44,95 м, са крстом 47,10 м ОСНОВА ТЕМЕЉА ЗВОНИКА 5,40 x 5,40 м

ДУЖИНА И ШИРИНА АРКАДЕ 7,98 x 3,01 м

 

Ратно вријеме, отежало је у знатној мјери израду пројектне документације, јер је недостајало свега, па чак и папира за рад, али је, великим залагањем запослених у ''Датапројекту'', посао ипак био завршен до почетка грађевинске сезоне 1993. године.

Урбанистичка сагласност добијена је још 28. новембра 1991. године. Скупштина општине Бања Лука вратила је 26. марта 1992. године земљиште СПЦО, на којем је до Другог свјетског рата стајао Саборни храм.

 

Ову одлуку Скупштине општине потврдио је Општински суд у Бањој Луци својим рјешењем од 22. маја 1992. године.

 

Измјештање споменика

Споменик погинулим борцима из Другог свјетског рата, који се налазио на мјесту порушеног Храма Свете Тројице, измјештен је у времену од 24. децембра 1991. године до 14. јануара 1992. године на простор између хотела ''Босна'' и Самачког хотела ''Чајавец''.

Књижевник Ранко Рисојевић у ''Гласу'' о том споменику пише:

''Радило се на брзину, споменик је начињен од тесаног врбаског седреника. Умјесто да краси простор на коме је, да приводи људе скрушености својом меморијалном љепотом, он је био и остао то што је у брзини смишљено - више брана изградњи срушене цркве, него истински споменик палим борцима...''

 

Занимљиво свједочанство о споменутом споменику, читамо на страницама књиге ''Бања Лука у прошлости 1'', Александра Равлића. Познати бањолучки публициста, између осталог, пише да су, на мјесту порушене православне цркве, у ноћи 31. децембра 1943. године подигнути бункери. У прољеће и љето 1945. бункери, ругло града, уклоњени су.

 

 

''На прву вијест да је Српско-првославна црква показала занимање да подигне 'друго издање' Саборне цркве (добро се сјећам да се причало, да ће новац осигурати неколико донатора из Америке), бржебоље су, ондашњи бањалучки политички челници, договорили подизање споменика палим борцима.

 

Задатак је добио првоборац - који се вратио у бањалучку Техничку школу, да би завршио прекинуто школовање, Владо Ивановић. И, може се рећи, преко ноћи, на мјесту Саборне цркве у средишту Бањалуке, подигнут је Споменик. Свечано откривање је било за Дан устанка - 27. српња (јули) 1946. Бањалучки 'Глас' је извјестио: 'Пред зградом Окружног народног одбора, подигнут је споменик палим борцима за слободу. У свечаним поворкама са свих страна стизао је народ да присуствује откривању...' ''