Епископ бањалучки

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем

Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију.

Опширније...

Служба Св. Платону

Служба Св. Свештеномученику Платону

Црквени календар

Историјат храма

Индекс чланка
Историјат храма
Страна 2
Страна 3
Страна 4
Страна 5
Страна 6
Страна 7
Страна 8
Страна 9
Страна 10
Страна 11
Страна 12
Страна 13
Страна 14
Све стране

ОСВЕЋЕЊЕ ТЕМЕЉА ХРАМА ХРИСТА СПАСИТЕЉА

 

Припреме за дочек Патријарха

 

Док су радови на реконструкцији темеља Саборног храма Христа Спаситеља текли по плану, Епархија бањалучка се увелико спремала за дочек најдражег госта - Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла, који је требао да дође у тродневну посјету, од 15. до 17. октобра 1993. године, и том приликом освети темеље Саборног храма Христа Спаситеља.

 

Било је предвиђено да у току те посјете Патријарх Павле са неколико Епископа и свештеницима СПЦ обави опијело неопојаним козарским жртвама из Другог свјетског рата, те да освети темеље Храма Покрова Пресвете Богородице у Лакташима.

 

Опијело на Козари

 

Патријарх Павле стигао је у Бању Луку 15. октобра, у вечерњим часовима. Свечаном дочеку и вечерњем богослужењу у Саборном храму Свете Тројице присуствовао је велики број вјерника и представника политичког и јавног живота Бање Луке и Републике Српске. Послије богослужења, госте је примио Епископ бањалучки господин Јефрем.

 

 

Хиљаде вјерника, политичко и војно руководство на опијелу на Козари 1993. године

 

Освануо је 16. октобар 1993. године. На Козари је одржан до тада невиђен сабор. Архијереји Српске православне цркве из земље и расијања, са Његовом Светости Патријархом Г. Павлом на челу, свештеници и монаси, а у присуству представника власти и војске, мноштва народа из поткозарских мјеста, хора СПД "Јединство" из Бање Луке, стигли су тачно у 10 часова на Козару, гдје је служено опијело козарским жртвама из Другог свјетског рата.

 

 

Његова Светост Патријарх Српски Павле и Његово Впр. Митрополит Николај на опијелу козарским жртвама

 

Из хиљада грла проломила се вапијућа молитва Господу Богу, да прими душе невино пострадалих, чије су неопојане кости лежале по овој поносној планини.

Са првојерархом СПЦ, Његовом Светости Господином Павлом, чинодејствовало је више Архијереја, свештеника и ђакона.

 

У државној делегацији РС били су потпредсједници РС проф. др Биљана Плавшић и проф. др Никола Кољевић, потпредсједник Владе РС др Витомир Поповић, командант РВ и ПВО РС генерал-мајор Живомир Нинковић, командант Првог крајишког корпуса, генерал-потпуковник Момир Талић, ректор Универзитета у Бањој Луци, проф. др Драгољуб Мирјанић, те народни посланици са крајишког подручја, предсједници неких општина и представници политичког, привредног и културног живота крајишког региона.

 

"Ево нас на планини Козари, која је, не само историјски српска, са два српска средњовјековна манастира, Моштаницом и Светим Георгијем, окружена чисто српским етничким просторима, него је она, поред Јасеновца и Градине, највећа српска гробница. Гробовима наших предака поново смо потврдили власништво на Козару. На овом малом простору Козаре и Поткозарја, пожњевене су обилне жртве Господње. Козара је у току Другог свјетског рата била велико стјециште и збјег немоћних стараца, жена и дјеце, околног цивилног становништва.

 

Поносни смо на ово мјесто, на наше мученике и њихове гробове. Ми знамо да ђаволска и људска злоба и наше незнање и немар не могу умањити величину њихове жртве. Мученичка крв била је и остала увијек сјеме, за нове хришћане. И ови мученици пробудиће нашу успавану хришћанску савјест, будиће дух кристално чистог Православља и Светосавља", ријечи су Епископа домаћина, Његовог Преосвештенства Господина Јефрема.

 

Литургија у Саборном храму Свете Тројице

 

Сљедећег дана, 17. октобра 1993. године, град Бања Лука доживио је највећу свечаност, која се не памти послије Другог свјетског рата - освећење обновљених темеља будућег Храма Христа Спаситеља, на мјесту гдје су усташе 1941. године порушиле некадашњи Саборни храм Свете Тројице.

Тачно у 9 часова почела је Света архијерејска литургија, на којој је началствовао Његова Светост Патријарх Српски Господин Павле, са десет архијереја, 12 свештеника, четири ђакона и дванаест чтеца ђака. На Литургију је пјевао хор СПД "Јединство", а од гостију присуствовали су: кум темеља господин Лазар Ковачевић, Њ.К. Величанство принц Томислав Карађорђевић, те представници највише државне, војне и градске власти, представнице српских хуманитарних друштава КСС-а и ''Добротвора'', Универзитета, културе, безбједности, Медицинског центра, представници бројних фабрика и приватних предузећа у својству приложника, као и бројни други гости, вјерници и војска.

 

Свечана литија украсила град

 

Послије Свете литургије, у 11 часова, формирана је, испред Храма Свете Тројице, литија. Ђаци, чтеци у бијелим стихирама, са литијом, крстом, свијећама, рипидама у два крила, а иза крста два чтеца који носе икону Христа Спаситеља. Иза десне и лијеве колоне ђака, крећу се монаси и монахиње, свештеници и представнице српских добротворних друштава КСС-а и ''Добротвора'', а иза њих обучени служашчи свештеници и ђакони. На крају, иза свештеника, иду служашчи Епископи, а иза њих под небом-балдахином, Његова Светост Патријарх Павле, у пратњи Митрополита и ипођакона, личних пратилаца. Иза Његове Светости, у литијској поворци били су представници државних и војних власти, културни и привредни радници, те бројни гости и вјерници.

 

Свечана поворка је ишла од Саборног храма Свете Тројице, улицом Светог Саве, поред Народног позоришта, па даље, улицом Краља Петра Првог Карађорђевића, која води до темеља Саборног храма у реконструкцији и обнови. Био је то величанствен призор. Куд год је свечана литија пролазила, силни народ, са обје стране улица, радосно ју је дочекивао и поздрављао. На прилазу темељима, стајала је војска у свечаним униформама, па све до темеља и око темеља новог Саборног храма, а порта и сусједне улице, као и балкони околних зграда, били су до посљедњег мјеста испуњени народом, који је желио да учествује на овој великој духовној смотри.

 

 

Архијереји у литији пред освећење темеља храма

 

 

Патријарх Павле у свечаној литији на улицама Бање Луке

 

Грамата у темељима Храма

 

Свечану литију са Његовом Светости Патријархом Павлом дочекала је пред темељима, поред најмање десет хиљада људи, и државна делегација Републике Српске, представници ВРС, званичници бањолучке општине, као и представници културног и привредног живота града на Врбасу.

 

 

Поздравна бесједа Епископа Јефрема Његовој Светости Патријарху Павлу

 

 

Полагање грамате у темеље Храма Христа Спаситеља

 

Тачно у 12 часова почео је чин освећења реконструисаних темеља и полагање повеље – грамате у темеље. Бањом Луком се проносила молитва Господу Богу да благослови темеље и послове који слиједе на обнови светиње. Примивши грамату из руку Његове Светости Патријарха Павла, кум Лазар Ковачевић положио је овај свети запис у темеље храма.

Садржај грамате обнародовао је Епископ бањалучки господин Јефрем: "Освећује се темељ Саборног храма Христа Спаситеља, у граду Бањој Луци, на мјесту порушеног 1941. године Саборног храма Свете Тројице, за вријеме управљања Српском православном црквом Његове светости патријарха српског господина Павла, Републиком Српском др Радована Караџића, и Епархијом бањалучком епископа Јефрема. Темељи су подигнути прилозима православних вјерника, парохијана бањолучких, као и прилозима приватних и друштвених фирми и Скупштине општине Бања Лука, уз свесредну подршку градске управе, са градоначелником, мр Предрагом Радићем.

 

Пројектну документацију израдио је Пројектни биро ''Датапројект'' из Бање Луке, а радове извело Грађевинско предузеће 'Крајина', такође из Бање Луке. О овим пословима старао се и руководио Грађевински одбор на челу са Епископом бањалучким и свештенством Саборног храма. Темељи су освећени љета Господњег 1993. мјесеца октобра, дана 17/4. чинодејством Његове Светости патријарха српског Г. Господина Павла и Високопреосвећене и Преосвећене Г. Господе Архијереја...''

 

По завршеном чину освећења, Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Јефрем одржао је пригодну поздравну бесједу, те подсјетио на историјат порушеног, као и реконструкције темеља храма у обнови.

 

Духовна поука патријарха Павла

 

Духовну поуку народу упутио је и Његова Светост Патријарх Српски Господин Павле, подсјећајући на ратне догађаје кроз историју, као и догађаје у рату, који је већ бјеснио, и проузроковао нова страдања народа, западно од Дрине.

"Једном учињен грех, вазда рађа нови грех. Зато је све трагично што се дешава и у овим временима, последица догађаја за време Другог светског рата. Отуда разарања богомоља и оволике погибије и у овом несрећном рату. Морају се узроци ове данашње трагедије расветлити и сагледати у целини, јер они нису настали преко ноћи. Јер, треба нам изићи пред новомученика епископа бањалучког Платона, који је међу првима пао, жртвујући радије себе, него друге. Зато овај разорени храм, на чијем месту градимо нови, све нас опомиње. Зар је требало рушити џамије у Бањој Луци, зар је требало мецима изрешетати крст католичке богомоље у овом граду'', запитао се на крају своје духовне бесједе Патријарх Српски Господин Павле.

 

Кум Лазар Ковачевић

 

Учеснике свечаности потом су поздравили и представници државних и војних власти, те на крају и кум темеља, господин Лазар Ковачевић, који је пожелио да у што краћем времену види храм под кровом. Овај српски бизнисмен, родом из Великог Радића код Крупе на Уни, који је у то доба живио и радио у Москви, био је веома срећан што му је пружена прилика да помогне да монументални бањолучки Саборни храм васкрсне.

 

 

Бесједа кума темеља Лазара Ковачевића

 

 

Високи гости из црквеног, политичког, војног и јавног живота присуствовали освећењу темеља

 

Представљајући кума темеља Његовој Светости Патријарху Павлу и свим учесницима ове велике свечаности, владика Јефрем је, поред осталог, рекао: ''... То је господин Лазар Ковачевић, ктитор храма у Крупи на Уни, велики добротвор СПЦ и носилац одликовања Ордена Светог Саве. Овај вриједни човјек, рођен је у Подгрмечу, али је врло рано кренуо широм свијета, радећи своје послове. Данас је овдје, међу нама, као најодличнији и најпоштованији гост, који је ријешио да издвоји поново, позамашну суму од 100 хиљада америчких долара, за овај посао.''