Епископ бањалучки

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем

Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију.

Опширније...

Служба Св. Платону

Служба Св. Свештеномученику Платону

Црквени календар

КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА

Коло српских сестара, као добротворно, хуманитарно друштво, основано је 1903. године. Од тада па до данас, кроз свој веома тежак историјски пут, Коло је остало достојно на свом путу милосрђа и доброчинства. Прво Коло српских сестара, основано је у Београду 28. августа 1903. године које је даље оснивало своје огранке по свим српским земљама, тамо гдје је требало помоћи напаћеном српском народу у тешким ратним условима и страдањаима. Основано је као институција са патриотским, хуманитарним и културно-просветним радом, и као такво уписано је златним словима у Српској историји.

 

Послије Другог свјетског рата, комунистичке власти забраниле су њихов рад, а имовина Кола је конфискована. Након дуго година духовног пустошења, када је дошло до промјене власти и када су се стекли повољни друштвено-политички услови, Коло је обновљено посредством СПЦО Бања Лука и регистровано 28. маја 1991. године код Вишег суда у  Бањој Луци. Обновљено Коло је правни сљедбеник предратног друштва и његује његова начела и његов дух, првенствено помажући у ратном периоду избјегла и расељена лица, породице погинулих и несталих бораца, збрињавање и помагање дјеце погинулих бораца, борце на линијама фронта и рањенике у болницама. У ратном периоду Коло је имало око 320 чланица, док данас броји свега 50 чланица.Коло српских сестара има своје органе управљања и то: Скупштину, Управни одбор, Надзорни одбор, и суд части. Извјештаји о активностима Кола као и финансијски извјештаји подносе се редовно на крају мјесеца координатору Кола, Управном одбору и Надзорном одбору. Састанци Управног и Надзорног одбора одржавају се сваког мјесеца, а Скупштина Кола одржава се једном годишње.

 

Садашње активности Кола су брига о старим, болесним и непокретним, изнемоглим особама о којима нема ко да брине, које су без икаквог примања; брига о дјеци из вишечланих породица које су без примања, као и о дјеци без једног или оба родитеља. Помоћ се огледа у виду подјеле интервентних пакета хране и хигијене, одјеће и обуће, за дјецу школског узраста помоћ се пружа у виду школског прибора и књига. Као друштво које дјелује под патронатом Цркве и које егзистира при Цркви, највеће активности су за вјерске празнике. Чланице Кола, својим трудом и радом у току године, обезбјеђују Никољданске, Божићне и Светосавске пакетиће за своје штићенике, када посјећују дјецу у заводу „Мирослав Зотовић“, вртић „Марија Мажар“ гдје бораве дјеца са тешким менталним и физичким оштећењима. За Васкршње празнике сестре посјећују Геријатријски центар на Паприковцу и истурени дио Геријатрије у Драгочају. Сваке године сестре припремају славски колач и жито за крсну славу Републике Српске – Св. архиђакона и првомученика Стефана, славу Саборног храма Христа Спаситеља и града  Бање Луке - Спасовдан као и за Светога Саву; припремају и боје васкршња јаја која се дијеле у неколико градских храмова. Коло српских сестара често организује и поклоничка путовања. Најчешћи одласци на ова путовања су манастир Острог и ман. Лепавина. Поред горе наведених активности, чланице Кола на својим редовним дружењима (уторком и четвртком) израђују ручне радове (плету, везу, хеклају и сл.). Израђени предмети се користе у хуманитарне сврхе.

 

Рад чланица Кола српских сестара је добровољан и не доноси никакву личну нити материјалну корист, осим оне духовне сатисфакције када  се за уложени труд и помоћ, добије осмјех као израз захвалности од особе којој је помоћ неопходна.