Епископ бањалучки

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем

Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију.

Опширније...

Служба Св. Платону

Служба Св. Свештеномученику Платону

Храм Христа Спаситеља Бања Лука

Дана 20. априла текуће године, када наша Света Црква прославља Лазареву суботу – Врбицу, у Храму Христа Спаситеља биће служена Света Литургија са почетком у 9:00 часова. Истог дана, са почетком у 17:00 часова биће служено вечерње богослужење са свечаним опходом око храма, освећењем и подјелом врбице.Позивамо све вјернике да дођу у што већем броју и поведу дјецу, како би сви заједно узели учешће у овом радосном догађају. 

 

 

 


ВРБИЦА - ЛАЗАРЕВА СУБОТА (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота праведног Лазара, уочи Цвијети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих послије четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као Крсну славу.

 

Лазарева субота богата је посебним и врло живописним обичајем познатим под именом Врбица. Овог дана бере се олистало пруће од врбе. Лазарева субота, односно Врбица, дан је дјечије радости. До Другог светског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност. Дјеца су се, лијепо обучена, украшена звончићима, кретала у поворкама и проводила вријеме у игри око извора. Пратећи елементи овог празника имају библијско утемељење (Јн 12). Послије Лазаревог васкрсавања, Исус Христос улази свечано у Јерусалим, а маса раздраганог свијета дочекује га свечано; поред осталог, у рукама носе палмове гранчице. Данашње врбове гранчице замена су за палмине. Убране врбове гранчице на Лазареву суботу носиле су се и благосиљале у цркви, па су потом чуване у кућама.

 

Сведочанстава ο Врбици имамо већ крајем IV века. У литији су учествовали, као и данас, одрасли и дјеца носећи у рукама гранчице маслина и палми. У крајевима где нема маслина и палми носе се граничице врбе.