Епископ бањалучки

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем

Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију.

Опширније...

Служба Св. Платону

Служба Св. Свештеномученику Платону

Црквени календар

Храм Христа Спаситеља Бања Лука

 

1. Истина и чврсто веровање, усаглашени и једномислени са нашим богоносним Оцима, представљају крајњи циљ божанских догми, истрајног рада на њима и созерцања. За делатну врлину, међутим, то не представља крај и пре би се могло рећи да је то њен почетак, који ће, ако се не здружи са одговарајућим завршетком, бити узрок још веће осуде за онога ко њу на себе привуче, јер је речено:А онај слуга који је знао вољу господара свога и није учинио по вољи његовој, биће много бијен (Лк. 12; 47). На тај начин, за делатну врлину није довољно знање о њој и истина, него је учињено добро оно што представља њен завршетак.

2. Према томе, када видимо људе који су непоколебиви у познатом добру, који га претварају у дело и путем дела постају добри, не допуштајући никакво одступање од правилног веровања које носе у души, нећемо таквима много говорити ? праведним поступцима, целомудрености, уздржању и сличним стварима. Коме није познато да је свака

 

1. Утешите, каже се, свештеници, народ мој... говорите у уши Јерусалиму (Ис.40,12). Реч има особину да ојача тежњу у марљивима и да побуди ревност у нераднима и лењивима. Због тога војсковође, постројивши војску, пред ступање у битку говоре поучне речи. И [њихов] подстицај има велику снагу, у многима често изазивајући и презирање смрти. Приликом извођења бораца на борбу у стадиону, обучаваоци и васпитачи младића употребљавају велико уверавање у неопходност да се потруде за задобијање венаца. И многи од њих, повучени частољубљем према победи,не штеде ни тела своја. Због тога је и мени, који обучавам војнике Христове за борбу против невидљивих непријатеља и који подвижнике благочашћа уздржањем припремам за венце правде, неопходна подстицајна беседа. Шта ћу, дакле, рећи, браћо?Ономе ко се припрема за војни подухват и ко се бави телесним вежбама својствено је да своје тело крепи обиљем хране, како бисе с већом снагом латио посла. Онај, међутим, ко не ратује против крви и тела, него против поглаварстава, и власти, и господара таме овога света, против духова злобе(Еф.6,12), треба да се за подвиг припреми уздржањем и постом. Уље помазује борца, а пост укрепљује подвижника благочашћа. Према томе, колико одузмеш од тела, толико ћеш додати души како би блистала духовним здрављем. Јер, победа над невидљивим непријатељем се не може извојевати телесним снагама, него постојаношћу душе и трпљењем у невољама.

2. За оне који га прихвате, пост је користан у свако доба.Јер, демонски напади нису смели према ономе ко пости. И анђели (чувари наших живота) делотворније обитавају уз оне који сусе очистили постом. Он је нарочито користан сада, када се у читавој васељени проповеда о њему. Нема ниједног острва, ни копна, ни града, ни народа, ни удаљене области у којој се не чује та проповед.

 

 

 

СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

Беседа у Свету Недјељу Православља[1]
1966. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.
Данас је, браћо и сестре, света Недеља Православља - једина од педесет и две недеље у години дана која се назива Недељом Православља. Велика и Света Недеља: Недеља славља свих победа Православља над свима лажима, над свима неистинама, над свима јересима, над свима лажним боговима; победа Православља над свима лажним учењима, над свима лажним философијама, наукама, културама, цивилизацијама, иконама. Света победа Православља, а то значи света победа Свеистине, Свеистине.
А шта је Свеистина у овоме свету, ко је Истина у овоме свету? Онај Који је рекао за себе: Ја сам истина! - Господ Христос.[2] Бог у телу - ето, то је Истина у нашем земаљском свету, то је истина у човеку. Бог се јавио у телу, Господ Христос сишао у тело да нама људима из нашег тела каже шта је истина, како се у њој живи, и како се за њу умире, и како се њоме вечно живи. Све истине сабрао је Господ Христос и дао нам Свеистину Православља.
Шта је Православље? - питате ви, а питају и многи странци. Православље то је Богочовек Христос, ништа друго. Православље значи само једно: Бог се родио као човек, јавио се у свету као Богочовек, живео, страдао, васкрсао, пропутио нам пут у Живот Вечни, осигурао роду људском и свакоме човеку спасење, осигурао победу над смрћу, над грехом , над ђаволом, и осигурао Живот Вечни свакоме људском бићу, ето Свеистине, браћо. Истина - ово важи за свакога од нас, за мене и за тебе, и за моје претке, и за твоје претке, и за свакога човека од првог, од Адама, до последњег човека на Страшноме Суду.

 

 

 

Синодикон који сви православни читају у ову недељу, и тиме одбацују јерес иконоборства.

Следећи пророчки изрекама, идући за апостолским поукама и следујући за Јеванђелским повестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели да се "обнављају острва Богу" (Ис. 41,1), подразумевајући (под тим) Цркве из незнабожаца. А Цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа (= мноштво) православних, који су у њима, и песме и славословља којима они служе Богу. А и Апостол, то исто поучавајући, заповеда да "ходимо у обновљењу живота", и "ако je ко у Христу нова твар", нека се обнавља (Рм. 6,4; 2 Кор. 5,17). Господње пак речи, показујући пророчко стање (= остварење), веле: "Беше празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима" (Јн. 10,22). Било да je то (зима) духовна, у којој Јудејски народ изазиваше буре и немире злочинства против општег Спаситеља, било пак да je то она (физичка зима) која променом хладног ваздуха угрожав а телесна чула.

 

 

 

 

(II, 4) Непријатељ истине и противник спасења људи који је у своје време преварио не само многобошце него чак и саме синове Израиљеве да праве слике демона и безбожних људи и птица и животиња и гмизаваца, и да им се клањају као боговима, покушава сада да унесе немир у спокојну Цркву Божју, устима неправедника и језиком лукавим речима Божјим зло подмећући и трудећи се да његову ружноћу и мрачни вид прикрије и да срца верних помери из истинског и Оцима преданог обичаја (Ш, 2). Јер устадоше неки говорећи да не треба сликати и предлагати за гледање и прослављање и дивљење и ревновање Христова спасоносна чудеса и страдања, као ни јуначке подвиге Светих против ђавола. А ко не увиђа од оних који имају божанско знање и духовну мудрост да се ту ради о ђавољем подметању? Јер он не жели да буде објављен његов пораз и посрамљење нити слава Божја и његових Светих да буде описана.