О ХРИСТОВОМ ВАСКРСЕЊУ. И О ТОМЕ ШТА ЈЕ И КАКО У НАМА БИВА ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО И У ЊЕМУ ВАСКРСЕЊЕ ДУШЕ. И О ТОМЕ ШТА ЈЕ ТАЈНА ТОГА ВАСКРСЕЊА. ИЗГОВОРЕНО У ПОНЕДЕЉАк ДРУГЕ СЕДМИЦЕ ПО ПАСХИ.
1. Браћо и оци, како видите, већ је прошла Пасха, радосни дан Христовога васкрсења, узрок сваког весеља и радости који године, а, тачније, бива свакодневно и вечно у онима који познају његову тајну. Она је неизрецивом радошћу и весељем испунила наша срца,разрешивши уједно и труд свечасног поста или, боље рећи, усавршившии уједно утешивши наше душе и призвавши све верне на починак и благодарење. Заблагодаримо онда Господу Који нас је провео кроз море поста и увео нас са радошћу у луку Свога васкрсења. Заблагодаримо Му и ми који смо правилно и ревносно, са топлом усрдношћу и у подвизима за врлину прошли пут поста, а нека заблагодаре и они који су у међувремену занемоћали из непажње и слабости душе, јер исти је Онај Који и ревноснима у изобиљу даје венце и достојну плату за њихова дела, и Који, опет, слабијима дарује опроштај, будући милостив и човекољубив. Наиме, Онвише гледа на расположење и намере наших душа, него на телесне напорекојима се ми вежбамо у врлини, било вољом душе увећавајући подвиг,било умањујући то добро услед слабости тела, па по нашем произвољењусваком узвраћа награде и дарове Духа, те или некога, ако је ревностан,чини славним и угледним, или га оставља као онога који је још слаб икоме је потребно потпуније очишћење.
2. Него погледајмо, ако је угодно, и добро испитајмо шта је тајна васкрсења Христа Бога нашега која увек тајанствено бива у нама, ако то хоћемо, како се у нама Христос погребава као у гробу и како, сједињавајући се са нашим душама, Он поново васкрсава, са Собом и нас саваскрсавајући. То је, дакле, сврха ове беседе.
3. Христос и Бог наш, пошто беше подигнут на крст, приковавши на њега грех света и окусивши смрт, сишао је у дубину ада. И као што је,када је поново устао из ада, ушао у Своје непорочно тело од кога се, сишавши доле, нипошто није одвојио, и одмах васкрсао из мртвих, а после тога са великом славом и силом узишао на небеса, тако и сада, када ми излазимо из света и уподобљењем страстима Господњим улазимо у гроб покајања и смирења, Он Сам, силазећи са небеса, као у гроб улази у наше тело и, сједињујући се са нашим душама, васкрсава их несумњиво мртве, а затим, ономе ко је тако васкрсао са Христом, даје да гледа славу Његовога тајанственог васкрсења.
4. Дакле, васкрсење Христово јесте васкрсење нас који смо пали. Јер како ће Он, Који никада није пао у грех, како је записано, нити се имало изменио Својом славом, икада васкрснути и бити прослављен - Он Који је свагда препрослављен и Који такав обитава изнад сваког началства ивласти? Васкрсење и слава Христова је, како је речено, наша слава, која у нама бива и коју ми показујемо и видимо Његовим васкрсењем. Пошто је једном Он наше учинио Својим, оно што Он чини у нама Њему се приписује. А васкрсење душе је јединство живота. Наиме, као што мртво тело,ако у себе не прими живу душу и са њом се несмешано не помеша, нити живи, нити може да живи, тако ни душа не може да живи сама по себи,ако се неизрециво и несмешано не сједини са Богом, истински вечним животом. Јер пре свесног, видљивог и осетног сједињења она је мртва,премда је умна и по природи бесмртна. Наиме, нити постоји знање безвиђења, нити виђење без осећања. А смисао овога што говорим јесте следећи - виђење, а кроз виђење знање и осећање (овде говорим о духовним стварима, јер у телесним осећање постоји и без виђења). О чему говорим? Слеп осети када ногом удари о камен, док мртав не. У духовним стварима,међутим, ако не достигне надумно сазрцање, ум не осећа тајанствено дејство. Дакле, ко пре сазрцања онога што надилази ум и смисао и поимање каже да има осећање у духовним стварима, сличан је слепцу који, додуше,осећа када му се догоди нешто добро или лоше, али не зна шта му се налази под ногама или у рукама и да ли му то представља претњу за живот или не. Јер он уопште не разазнаје да ли је у питању нешто лоше или добро, пошто је лишен моћи и чула вида, па се отуда често догоди да, када узме штап да би се одбранио од непријатеља, уместо њега пре удари сопственог пријатеља, док му непријатељ стоји пред носом и смеје му се.
5. У васкрсење Христово већина људи, додуше, верује, али мало је оних који га јасно виде, а они који га нису видели не могу ни да се поклоне Христу Исусу као светом и Господу. Јер речено је: Нико не може да каже да је Господ Исус, осим Духом Светим[1]. А на другом месту: Дух је Бог и они који Му се клањају у духу и истини треба да се клањају[2]. Ни свештене речи које свакодневно устима произносимо не кажу: "У васкрсење Христово поверовавши", него: "Васкрсење Христово видевши, поклонимо се Светом Господу Исусу, једином безгрешном". Како то да нас сада Дух Свети подстиче да говоримо (као да смо га видели, а нисмо), "васкрсење Христово видевши", иако је Христос васкрсао једанпут пре хиљаду година, а ни тада Га нико није видео док је васкрсавао? Зар Божанско Писмо хоће да нас наведе на лаж? Далеко било. Оно, штавише, заповеда да говоримо истину како васкрсење Христово бива у сваком од нас верних и то да не једном, него, могло би се рећи, свакога часа сам Владика Христос у нама васкрсава, блистајући и сијајући зрацима непропадљивости и Божанства. Јер светлоносно присуство Духа показује нам васкрсење Владичино које се догодило ујутро, а тачније је рећи да нам даје да гледамо самог васкрслог. Зато ми и кажемо: Бог je Господ и јавио нам се[3], а наговештавајући Његов други долазак додајемо ово и говоримо: Благословен је Који ће доћи у име Господње[4]. Дакле, онима којима се јави, васкрсли Христос свакако се објављује духовно самим духовним очима. Јер када се Духом јави у нама, Он нас васкрсава и оживљује из мртвих и даје нам да Га у себи видимо читавог и живог, бесмртног и вечног, и не само то, него нам јасно даје да знамо како нас са Собом саваскрсава и сапрославља, како и читаво Божанско Писмо сведочи.
6. Дакле, то су божанске тајне Хришћана, то је скривена сила наше вере коју неверни и маловерни или, боље рећи, полуверни не виде, нити уопште могу да је виде. А неверни, маловерни и полуверни јесу они који не показују веру делима. Јер без дела и демони верују и исповедају да је Христос Бог. Знамо Те, кажу, да си Син Божији[5]. А на другом месту: Ови људи слуге су Бога Вишњег[6]. Али таква вера неће користити ни демонима, ни људима. Никакве користи нема од такве вере, јер она је мртва, сагласно божанском апостолу: Вера, каже, без дела је мртва[7], као што су и дела без вере. А како је то мртва? Зато што у себи нема Бога Који оживљује, јер није стекла у себи Онога Који је рекао: Ко Ме љуби заповести Моје држаће и Ја и Отац ћемо му доћи и у њему се настанити[8], како би Његовим присуством васкрсла из мртвих и оживела онога ко има ту веру и дала му да у себи види и васкрслог Васкрситеља.
Дакле, због тога је мртва таква вера, а боље је рећи да су мртви они који имају веру без дела. Јер вера, вера у Бога, увек живи и, живећи, оживљује оне који јој са добром намером приступају и примају је, а многе је извела из смрти у живот и пре делања заповести, показавши им Христа и Бога. И таквима је могло да се догоди, да су остали верни Његовим заповестима и до смрти их сачували, да и оне њих сачувају онаквим какви су постали само вером. А када су се преокренули у лук искривљен[9] и вратили се својим пређашњим делима, са разлогом су одмах претрпели и бродолом вере[10] и, на несрећу, себе саме лишили истинског богатства, које је Христос Бог.
Да се то не би и нама догодило, молим вас да из све снаге сачувамо заповести Божије, како бисмо окусили и садашња и будућа добра и гледали лик Христов, што нека сви ми достигнемо, благодаћу Господа нашега Исуса Христа, Којем приличи слава у векове. Амин.
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. 1Kop. 12,3.
2. Јн. 4, 24
3. Пс. 117,27
4. Пс. 117,27
5. Мт. 8,29
6. ДАп. 16,17
7. Јк. 2,26
8. Јн. 14,21-3
9. Пс. 77, 57
10. 1Тим. 1,19
Данас је: 04.12.2024
Величина слова: 
