Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију. Половином 1964. године, одлази за искушеника у манастир Рачу, епархија жичка. Замонашен је у манастиру Липље, епархија бањалучка, 9. јула 1967. Исте године, уписан је у богословију у манастиру Крки коју завршава са одличним успјехом 1971. године. У чин ђакона рукоположио га је епископ бањалучки Андреј 14. јануара 1968. године, у Саборном храму у Бањој Луци. Послије завршеног четвртог разреда богословије, јерођакон Јефрем је рукоположен на Духове, 14. јуна 1970. године у чин јеромонаха, у истом храму и од истог епископа.
По завршетку богословије 1971. године, упућен је на даље школовање у Московску духовну академију, коју завршава са одличним успјехом 1975. године, са звањем кандидата богословља за дипломски рад ”Учење Светог Василија Великог о монаштву”. Рад је оцијењен одличном оцјеном и препоручен за штампање.
Звањем синђела одликован је 1975. године. Исте године прелази из Бањалучке епархије у свезу клира Епархије далматинске и причисљен је у братство манастира Крке. Одлуком Светог архијерејског синода од 2. септембра 1975. године, синђел Јефрем је постављен за суплента Богословије Св. Три Јерарха у манастиру Крки. Поред ове дужности у богословији је обављао и дужност васпитача, а потом и главног васпитача. У манастиру је имао послучање в.д. пароха, манастирске парохије у Кистању и руководио дијелом манастирске економије.
За викарног епископа моравичког изабран је 1. јуна 1978. године. Хиротонију су обавили 17. септембра 1978. године, патријарх српски Герман, епископ жички Стефан и епископ далматински Николај у Саборној цркви у Београду.
Послије двије године проведене у Београду као викарни епископ, изабран је 19. маја 1980. године, за епископа бањалучког. Устоличење епископа Јефрема обављено је у Бањој Луци у Саборном храму Свете Тројице 1. јуна 1980. године, од стране епископа сремског Андреја као изасланика Светог архијерејског синода, а у присуству митрополита дабробосанског Владислава и Господе епископа: далматинског Николаја, нишког Иринеја, тимочког Милутина, лепавинског Јована, зворничко-тузланског Василија и аустралијско-новозеландског Василија, те већине свештеника Бањалучке епархије и великог броја вјерника како из Бање Луке тако и ширег подручја епархије.
Епископ Јефрем је затекао много повољнију ситуацију у епархији него његови претходници, епископи Василије и Андреј. Већ је било много урађено на обнови Епархије, а и политичке прилике су биле знатно повољније и оне су значајно искориштене.
Нажалост, долази до познатих трагичних догађаја, рушења заједничке државе и избијања грађанског рата, поново са тешким последицама по Српски народ и Православну српску цркву. У оваквим временима радило се оно што је било могуће и колико су прилике дозвољавале. Прије свега, оснажени су канонски принципи устројства Епархије и томе створени услови јачег замаха у свим сферама црквеног живота, чији резултати ће се моћи видјети из ниже наведених података.
За протекли период (1980-2007) епископ Јефрем је на подручју Бањалучке епархије осветио 126 нових храмова, 38 храмова је генерално обновљено, а 89 храмова је у изградњи. У истом времену, изграђено је и освећено 33 парохијска дома. Генарално је обновљен и освећен Владичански двор.
Дозволом грађанских власти и благословом епископа у Епархији је организована вјеронаука као редовни предмет у свим Основним школама. Број вјерника, причасника и црквено вјенчаних се повећао у свим парохијама.
У овом послератном времену које је изузетно тешко, и у политичком и у економском погледу, Црква ипак све више заузима своје мјесто које јој припада у животу Српског народа, показујући миленијумску вјечну младост и виталност, а Господ као у вријеме апостолско додаје и умножава оне који се спасавају.