Бања Лука, коју путописци, очарани њеном љепотом, још у 16. вијеку, називају "убави шехер", под данашњим именом први пут се помиње 6. фебруара 1494. године, у Повељи угарског краља Владислава Другог Јагеловића, када је била у саставу Јајачке бановине. Град о коме је ријеч, налазио се на подручју Горњег шехера, данас Српских топлица, с лијеве и десне стране Врбаса, ћудљиве ријеке, чије обале красе врбе, по којима, како народ приповиједа, она и доби име "врбина ријека", Врбас.
Врбас, ћудљива ријека коју красе танкокосе врбе, проноси древну причу о Бањој Луци и Бањолучанима
Горњи шехер (данас Српске топлице), подручје на којем се почела развијати данашња Бања Лука
Археолошка истраживања и случајна открића приликом грађевинских радова, просијецања путева, регулација... на ужем подручју града, указују на остатке старих култура. Бањолучка тврђава Кастел поуздан је свједок да је овај простор много раније био насељен. Резултати истраживања на овом локалитету откривају трагове млађег, енеолитског, прелазног раздобља, које повезује епоху каменог доба са периодом употребе метала. Систематска истраживања спроведена 1974. године утврдила су остатке баденског насеља и трагове живота из периода који повезује неолит и бронзано доба (2000- 1800. г. п.н.е).
Први познати становници овога краја били су Трачани, Илири (племе Ме- зеји), Келти, Авари, Римљани... Трагови њихових бивствовања укажу се с вре- мена на вријеме на разним локацијама у граду и његовој околини, свједочећи да је и само средиште града кроз историју више пута премјештано.
О римском освајању ове територије и животу у доба Римљана, говоре археолошки налази и писани извори, који биљеже да је римски војсковођа Германик покорио Мезеје, што значи да су се борбе водиле и на простору Бање Луке, јер је то илирско племе овдје живјело. Како је подручје Илирика још извјесно вријеме било немирно, римски војни одреди распоређују се у овим крајевима и за своје потребе граде војне логоре (castra), уз које се из практичних потреба развијају и цивилна насеља (minicipium). Да би осигурали експанзију и доминацију у новоосвојеним крајевима Римљани граде путеве, од којих је један водио из Салоне до Сервицијума, данашње Градишке (Salona - Servitium), и сигурно пролазио кроз Бању Луку, што је допринијело бржем развоју града. Наиме, на простору града формирана је путна станица, Кастра, са војним и цивилним садржајима.
Највећи број истраживача који су се бавили испитивањем правца Салона - Сервицијум сматра да је Кастра лежала на мјесту данашње Бање Луке, у тврђави Кастел.
Тврђава Кастел, поуздан свједок минулих вијекова
Тврђава Кастел, вријеме аустроугарске окупације
|
О античком насељу на простору Бање Луке свједочи жртвеник посвећен богу Јупитеру, пронађен 1895. године приликом радова на мосту преко рјечице Црквене. На лијепо клесаном камену стоји натпис, који у преводу гласи: ''Јупитеру највећем генију овог мјеста, Сициније Макрин, конзуларни бенефицијар провинције Горње Паноније испунио је завјет добровољно и са захвалношћу''. Из натписа се закључује да је жртвеник био постављен највјероватније у близини Јупитеровог светилишта. Насеље на мјесту данашње Бање Луке било је, претпоставља се, у саставу Горње Паноније. Доцнија истраживања показала су да се насеље у касноантичком периоду развило и обогатило и другим садржајима. У централном простору бањолучке тврђаве утврђени су остаци касноантичког објекта већих димензија са полукружним апсидалним истаком на јужној страни, за коју се вјерује да је касноантичка базилика.
Занимљив текст о овом веома значајном открићу оставио нам је публициста Александер-Ацо Равлић, који је, како сам каже, био свједок ''израстања обриса веће касноантичке (кршћанске) базилике у унутрашњости старе утврде Кастел''. Наиме, у љето 1988. године Бању Луку је погодила незапамћена суша, па је спржена трава омогућила да се у централном дворишту тврђаве Кастел укажу обриси до тада непознате грађевине. Дио откривених остатака апсиде указује да је у промјеру износила више од седам метара, док је објекат био широк 34 метра, што претпоставља дужину већу од 40 метара. ''Такве димензије грађевине подразумијевају и потврђују значај и управни ранг, бројност становништва и економску моћ једног далеко већег насеља, него што се до сада сматрало. Томе су доказ археолошки утврђени трагови касноантичког периода на цјелокупном простору турскодобне старе чаршије - урбаног језгра Бање Луке, посебно на локалитету Ханиште. Овим открићем и рјечица Црквена (Црквина) највјероватније, добија образложење свог старог имена'', биљежи Равлић ријечи професора Бориса Граљука, познатог археолога, у то вријеме стручњака Завода за заштиту споменика културе и природе Бања Лука, који је, заједно са заљубљеником у археолошка истраживања Кастела, археологом аматером Миленком Јевтићем, заслужан за ово велико откриће.
|
Жртвеник посвећен богу Јупитеру, пронађен у вријеме регулације рјечице Црквене
|
Основа тврђаве Кастел на којој је видљива основа касноантичког објекта за који се претпоставља да је базилика
О значају овог открића говори и чињеница да према познатом истраживачу Ђури Баслеру (Архитектура касноантичког доба у Босни и Херцеговини) нема базилике већих размјера из тог раздобља у Босни и Херцеговини. Истина, као озбиљан стручњак професор Граљук је оставио доношење коначног суда да ли се ради о сакралном, или о неком већем управно-административном објекту, до окончања истраживања.
И археолошка открића на локалитету Ханиште и Горњи Шехер (Српске Топлице) говоре у прилог тврдњама истраживача да је на подручју данашње Бање Луке било античко насеље. Оно се развијало од путне станице на значајној римској комуникацији у првој половини 1. вијека, преко војног упоришта у пограничној зони двију немирних илирских провинција Царства у 2. вијеку до комплексног Civitas са војним, цивилним, сакралним, привредним и административним садржајима у касноантичком периоду. У близини термалних извора у Горњем Шехеру вјероватно је организовано љечилиште, док се војно утврђење Castra са управним зградама могло налазити у југоисточном дијелу данашње тврђаве Кастел. Према Црквени и на Ханишту највјероватније су били распоређени цивилни садржаји са сакралним објектима.
Темељи касноантичког објекта откопани у љето 1988. на Кастелу
Римски град ће представљати окосницу за формирање средњовјековног насеља, иако ће бројне структуре римских грађевина бити уништене у току варварских пустошења у Сеоби народа, па и у раном словенском периоду.
Археолошка истраживања предузета 1972. године у тврђави Кастел открила су да је античку културу на тлу данашње Бање Луке смијенила раносредњовјековна цивилизација словенских племена, а у урбанистичком смислу развијени римски град замијењен је словенским насељем градинског типа.
Разни писани извори, превасходно повеље и записи издати у градовима Врбашке и Земљаничке жупе, као и значајни остаци утврђених градова из периода од 13. до 15. вијека у кањону Врбаса и на простору сјеверно од данашњег града, говоре да је средњовјековни живот у околини Бање Луке бујао, не помињући сам град.
Стари град Бочац
Најстарији средњовјековни документ који, истина не помиње Бању Луку, али ипак указује на неке значајне чињенице јесте за њену историју, Пријездина повеља из 1287. године. Овим документом босански бан Пријезда (1250-1287) дарује у мираз својој кћери Катарини и њеном мужу Радославу Бабонићу цијелу жупу Земљаник, у то доба дио бановине Босне, на подручју званом Доњи Краји. Границе жупе Земљаник, како произлази из повеље, готово сасвим су се подударале са границама потоње турске административне цјелине нахије Змијање. Из Пријездине повеље произлази да Бања Лука у то доба није била централизована утврда са подграђем попут оближњих Котора, Ливача, Звечаја, Гребена, Бочца... него тек скупина мањих, на стратешки погодним мјестима подигнутих утврђења, од којих ће једно на крају 15. вијека постати важно војно упориште са данашњим именом, а од тада до 19. вијека, захваљујући својим потенцијалима и један од водећих градова на овом дијелу Балкана. Бања Лука ће и у новије вријеме, па све до наших дана увијек бити истакнуто средиште на мапи интереса разних господара, те стога често рушена и паљена, али опет васкрсавана љепша и већа него што је прије била.
Стари град Гребен из 1192, остаци велике средњовјековне тврђаве, изнад манастира Св. Илије у Крупи на Врбасу