Чувајмо наше писмо

У нади да ћемо дати допринос заштити нашег писма - ћирилице, преносимо вам ријечи Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја о важности очувања наше културе и језика. Отварајући скуп под називом „Ћирилица у информатичком друштву“, у парохијском дому цркве Светог Саве на Врачару, Његова Светост Патријарх Иринеј је рекао:
„Желим да на овом светом месту и на овом дивном сабрању, са предивном темом, а то је наша српска ћирилица, другим речима Свето писмо, кажем на наш прекор и срамоту да смо то писмо готово заборавили. Ако прођемо нашим престоним градом (Београдом) ретко где ћемо наћи фирму исписану ћирилицом, још ређе са српским именима, познатим нашем народу. Не само да образовани ретко употребљавају ћирилицу, него и они полуписмени радије употребљавају латиницу. Немамо ништа против латинице, и то је значајно писмо, и добро је што знамо и једно и друго, али ми као народ немамо разлога, нити икаквог оправдања, да се стидимо ћирилице. То је, рекох, Свето писмо, јер прва реч, која је написана тим писмом јесте „У почетку беше реч“, дакле, реч јеванђељска. Зато је наше писмо свето писмо, а сем тога ћирилицом су написана наша најлепша, најзначајнија дела, међу која спада и Мирослављево јеванђеље – понос наше културе и наше писмености. И не само Мирослављево јеванђеље, већ и друга велика и славна дела, с којима излазимо на историјску позорницу, којима сведочимо о себи, нашој историји и култури и којима се представљамо данашњем модерном свету. Ћирилица је заиста дивно писмо. Погледајте слова Мирослављевог јеванђеља – украсно писмо које нам чини велику част. Браћа Руси нису заборавили ћирилицу, ни Бугари је нису заборавили, а ми је се лако одричемо и прихватамо туђе писмо. Зато је ово лепа прилика да почнемо о томе да говоримо у нашим школама и у нашим медијима“.
Да је ова тема актуелна и на нашим просторима свједочи организовање округлог стола ''Језик и писмо у Републици Српској'' од стране Академије наука и умјетности Републике Српске. Учесници Округлог стола „Језик и писмо у Републици Српској“,
одржаног у Бањој Луци 25. новембра 2011. године, истакли су да се српски језик и писмо налазе у веома неповољном положају.
Подсјетићемо да је кроз историју наше писмо – ћирилица било више пута забрањивано. Законску одредбу против ћирилице још у Аустро-Угарској прво је донијела Марија Терезија, а затим и цар Фрањо Јосиф I, што је изазвало отпор у нашем народу и успјешну одбрану наше културе.
За вријеме Првог свјетског рата, од 1915. године, ћирилица је била забрањена у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори и Србији. Ћирилица је била забрањена и у Другом свјетском рату. Званичним актом „Законска одредба о забрани ћирилице“ од 21. априла 1941. године забрањена је употреба ћирилице од стране власти у Независној Држави Хрватској.
Поред свих проблема наши претци су успјели да очувају и живо његују нашу културу и писмо, што представља својеврстан завјет данашњим генерацијама да крену стопама наших отаца. Због тога позивамо све вјернике да својим личним примјером слиједе пут наше културе и духовности, чувајући ћирилицу, која је један од стубова нашег идентитета.