Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем
Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију.
ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
1974. године у манастиру Ћелије
Данас Црква слави најнеобичнијег човека који је живео на овој земљи Божијој, најнеобичнијег човека у роду људском. Толико необичног, и толико изузетног, да га је Господ са телом узнео на Небо[1]. Са телом узнео на Небо, шта је то?
Господ Христос је прошао кроз смрт у овоме свету. А, гле! Пророк Илија није прошао кроз капију смрти кроз коју пролазимо сви на свету. И узнео га Господ на Небо![2] Откуда то? Ради чега то? Отуда, браћо и сестре, што је он био неисказано велики Исповедник Бога Истинитог. Човек огњене вере, сав је био огањ! Његова вера само је огањ и пожар. Његов отац Савах, видео је Анђеле Божије, када се родио Пророк Илија, где га хране огњем и повијају огњем место пеленама. И цео живот његов био је огањ и пожар. Такав огањ вере спаљује прво у њему све страсти.
Беседа 1. на Рођење Св. Јована Крститеља - Свети Јустин Ћелијски
1965. године у манастиру Ћелије
У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас славимо рођење "највећег између рођених од жена"[1], највећег човека после Пресвете Богородице. Данас, данас славимо рођење Зоре која је претходила Дану Христовог јављања у овоме свету. Данас славимо рођење Пустињака, детета и човека пустињака, детета које је објавило и показало свету Бога у телу. Он први, он најглавнији Сведок.
Његово рођење ограђено је чудима, чудесном силом Божјом. Чули сте данашње Свето Еванђеље, у коме се описује његово рођење. Рођен од побожних и праведних родитеља, вели се у Светом Еванђељу, који "у свему живљаху по заповестима и уредбама Господњим"[2]. Ето ко су родитељи Светога Јована Крститеља. Свети људи, а Свети су зато што "живе по заповестима и уредбама Господњим". Његово рођење за њих је шта? Анђео вели: радост - "и теби ће бити радост", вели Свети Архистратиг Гаврил Пророку Захарији[3], јављајући му ту вест да ће му се родити син у старим данима његовим. "И биће радост и весеље"... Каква радост, какво весеље, Свети Архистратиже!
ДУХОВИ, Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле, празник који представља рођендан хришћанске Цркве; а празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница (грч. Πεντηκοστή). Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе. У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.
Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј.
Историја данашњег Јеванђеља о Самарјанки даје нам више разних поука, јер Спаситеља Исуса Христа јасно показује, и као Бога и као човека: затим нам претставља његово особито човекољубље и снисхођење, а у исто време као веру тако и оданост жене Самарјанке, која је учинила, те су и њени суграђани у Господа веровали. Још нас учи колика је сила божије благодати, какво треба да је истинито поклонење преблагом Творцу и какву силу и моћ има спасоносна реч Спаситељева.
Страна 137 од 151