Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем
Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију.
Српска Православна Црква данас, 19. августа, прославља празник Преображење Господње. Господ Исус Христос је треће године своје службе повео на гору Тавор ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен „и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост“. Тада су апостоли угледали Мојсија и Илију, а са неба се чуо глас „ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи, њега слушајте“. Преобразивши се на гори Тавор Господ Исус Христос је открио апостолима своју славу и у присуству Мојсија и Илије се открио као испуњење Закона и Пророка. Данас је у Саборном храму Христа Спаситеља, уз присуство великог броја вјерника, служена Света Литургија. На крају Свете Литургије служен је обред свештања грожђа.
Обавјештавамо вјерни народ парохије бањалучке да ће у петак 09.08.2013.године на празник Светог Великомученика Пантелејмона у Саборном Храму Христа Спаситеља бити служена Св. Литургија са почетком у 09:00 часова.
Епископ Василије је рођен 27. новембра 1907. године у селу Велики Јовановац, од родитеља Лазара и Данице, земљорадника.
Први светски рат га је омео, те је тек по завршетку рата завршио основну школу у Трњани, а гимназију са малом матуром 1925. године у Пироту, богословију у Сремским Карловцима 1930. и 1934. године, као питомац манастира Јошаница, Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Докторирао је као питомац Светог архијерејског синода на Православном богословском факултету Каподистријског универзитета у Атини 1937. године на систематском богословљу са темом „Проблем спасења по учењу Светог Василија Великог“.
Монашки чин је примио 1930. године у манастиру Јошаници, а замонашио га је архимандрит Теодосије Тошић. Патријарх српски Варнава га је 2. јула 1934. године у Сремским Карловцима рукоположио у чин јерођакона. Свештеномонашки чин је примио 3. јула исте године.
У четвртак 18. 07. 2013.године на празник Светог Сергија Радоњешког у Саборном Храму Христа Спаситеља ће бити служена литургија са почетком у 08:00 часова, а у петак 19. 07. 2013.године на празник Преподобног Сисоја Великог у 09:00 часова.
Данас, 17. јула 2013. године, у храму Христа Спаситеља у Бањој Луци служен је помен ђенералу Драгољубу Михаиловићу и палим борцима Југословенске војске у отаџбини. Помен поводом 67. годишњице убиства ђенерала Михаиловића од стране комунистичког режима служили су свештеници Саборног храма, у присуству припадника Равногорског покрета отаџбине Српске и поштовалаца мученички страдалог ђенерала.
У Саборном храму Христа Спаситеља служена је Света Литургија поводом празника Петровдана. Овом приликом Саборни храм је посјетио велики број вјерника и узео учешћа у молитви. На велику радост окупљених Светој Чаши приступило је и мноштво најмлађих чланова Цркве.
1965. године у манастиру Ћелије
У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас славимо и прослављамо два најбогатија сиромаха. Нису имали ни торбе ни штапа у овоме свету[1], све су оставили ради Господа Христа. Али богатства, каква богатства деле свим људима свих времена! Просјаци и сиромаси, они обогаћују свет непропадљивим богатством. Гле, место смрти они дају људима бесмртност, место пролазног живота обогаћују свет вечним животом, место пролазних земаљских царстава обогаћују свет небеским вечним Царством Божијим. Они, пуки сиромаси... Све смо оставили вели Апостол Петар Господу Христу, и за тобом идемо. Шта ће бити са нама, шта ћемо ми добити?[2] Ради чега смо ми оставили све, и моје и твоје што смо имали? Шта нам ти Собом нудиш?...[3] у новоме свету и живот вечни... - одговара Спаситељ[4].
Под вођством диригента господина Немање Савића мјешовити хор СПД Јединство, је синоћ 10.07.2013. године, одржао концерт у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањој Луци. Повод за концерт је јубилеј – 120 година од оснивања овог друштва.
Концерт је почео у 21 час, а на програму су била духовна дјела домаћих и руских композитора различитих стилских епоха, од средњовјековне музике до дјела савремених аутора: Исаије
Србина, Ј. Маринковића, Ст. Мокрањаца, В. Милосављевића, И. Јевтића, П. Чеснокова и С. Рахмањинова. Као солисти наступили су: Миљана Брезичанин – сопран, Биљана Керкез – сопран и Лазар Радоја – баритон.