Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем
Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију.
"Зашто је данас потпуни мук на земљи?"
Шта је то? Зашто данас на земљи влада такав мук, таква тишина? Потпуни је мук зато што почива Цар. Земља је занемела од страха зато што је Господ уснуо телом, и васкрсао уснуле од века. Господ је умро телом, и ад је задрхтао; Господ је уснуо накратко и пробудио оне који су од века спавали у аду. Где су сада, о нечастиви, они бучни и помахнитали гласови против Христа, који су се чули пре овога? Куд се денуо народ, завере, чета и коље? Где су цареви, свештеници и судије, достојни осуде? Где су светиљке, мачеви и хаотични урлици? Где се скрио помахнитали народ и срамна стража? Заиста, људи поучени ништавним и сујетним! Они су се спотакли о крајеугаони камен - о Христа, али они су се и разбили; ударили су о тврд камен и сами су се разбили; таласи су их претворили у пену; свезали су великог Самсона, но Он је раскинуо вечне ланце, погубио припаднике другог племена и безаконике; Бог, сунце, Христос, зашао је под земљу и оставио Јудејце у сталном мраку. На данашњи дан је засијало спасење онима који живе на земљи и онима који се од века налазе у аду; на данашњи дан је засијало спасење видљивом и невидљивом свету; двојак је данас Христов долазак, двојако устројство, двојако човекољубље, двојако силажење, а уједно и снисхођење, двоструко похођење људи: Бог долази с неба на земљу, а са земље у ад; врата ада се отварају: уснули од века, радујте се, и ви који седите у тами и смртној сени примите велику светлост! Господ је међу слугама, Бог је међу мртвима, живот је међу смртнима; невини је са кривцима, невечерња светлост је с онима који седе у тами и смртној сени! Међу заробљенима је ослободилац; Наднебески је међу онима који насељавају ад. Христос је на земљи, и ми смо поверовали; Христос је међу мртвима, сиђимо и ми с Њим у ад и погледајмо тајне које
"Боже, Царе мој од давнине, Који твориш спасење посред земље!" (Пс. 74, 12)
Ти, свеславна сило! Ти, бескрајна премудрости Божија! Ти, Распети, Господе, дај ми снаге током овога светога дана и у овом светом часу. Дај ми поимање и мудрост на речима, и молитвама нашег Свјатјејшег Патријарха удостој језик мој да слави величанство Твоје!
О најблагословенији патријарше светога града Јерусалима, о најсветији од светих архијереја, о најсветији оци и браћо и христољубиви саборе!
Велика тама безверја, безбожја и идолопоклонства је покрила читаву земљу! Људи су почели да се клањају небу, сунцу, месецу, звездама, чак и четвороножним животињама и инсектима као божанствима. А клањање јединоме истинитоме Богу је ишчезло! Многи древни философи, нарочито грчки, размишљали су и дошли до закључка да створења нису богови, већ да су створена од Бога - Творца и Саздатеља. А будући да нису могли да Га познају, они су начинили жртвеник и посветили га "Непознатом Богу".
Тада му попљуваше лице и удараху Га;
а други га бијаху по образима, говорећи:
Прореци нам, Христе, ко те удари?...
(Мт. 26,67 и 68)
Зашто су то они чинили, кад су већ наумили да га убију? Каква је то потреба за таквим ругањем? Зар таква - да би ти видео њихову безочну нарав? И заиста, они су показивали своју махнитост као да су дошли до великог плена; с налетима беса обављали су ово славље, са злобном радошћу бацали су се на Њега и тиме показивали своју убилачку нарав. Нека те у овоме задиви мудрољубље ученика: како брижљиво казују о овоме. Одакле им таква љубав према истини? И оно што је очито нечасно они преносе управо онако како је било, ништа не прикривају, ничега се не стиде. Тако они, с правом, сматрају великом чашћу то да је Господ свега благоволео да ради нас понесе толика страдања. То је доказивало Његову неисказану брижност и неопростиву злобу оних који су са толико кротким и тихим поступали онако како једино лав може поступати са јагњетом. Ништа, баш ништа овде није пропуштено: ни Његова кротост, ни њихова злоба и бездушност на речима и на делима. Све ово прорекао је и пророк Исаија, који кратко говори о тој срамоти: Како се многи зачудише теби, што беше нагрђен у лицу мимо свакога човека, и у стасу мимо синове човечије (Ис 52,14). Може ли се шта упоредити са оваквим мучењем! Управо на то Лице, којег се постидело море кад га је видело, од којег је сунце сакрило своје зраке кад га је видело на крсту, управо на то Лице су пљували, управо по том Лицу су ударали, били по глави, понети
УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ, је покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.
Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.
Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: "Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!" Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: "О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен".
Ево два празника, Благовести и Цвети, који нам објашњавају ко смо и шта смо и који објашњавају шта смо, шта је човек, ко је човек, ради чега је човек на овоме свету. Господ је дошао у овај свет, ради чега? Не ради ситница, него је дошао ради тога да смрт претвори у сан, да смрт претвори у сан. Схватите то добро. И данашњи (године 1974. године Благовести и Цвети прослављали су се истог дана) празник Цвети каже нам да је Господ заиста претворио смрт у сан, у сан из кога Он буди свакога човека као иза сна. Шта је то? Каква је то сила дошла у овај свет? Дошао је сам Бог. То је једини одговор. Јер чусте данас из Светог Јеванђеља где се вели да је и Лазар, кога Он васкрсе из мртвих, беше за трпезом и народ се скупио да види њега, кога је Господ васкрсо из мртвих као иза сна. И јавили да је Лазар болестан, и да је већ умро. Спаситељ вели ученицима Својим: „Пријатељ наш Лазар заспа“. А оцима рече: „Не бојите ли се да га пробудим“. А оци се питаху у чуду: „Ако је засп'о, пробудиће се. Сваки човек кад заспи у сан, разбуди из сна“. Тада им Господ рече: „Не, Лазар, пријатељ наш, умре“. Шта од тога чекате?
Страна 152 од 155