ПРИПРЕМЕ ЗА НАСТАВАК ГРАДЊЕ ХРАМА
''Глас српски'', крајем јула 1995. године, објављује текст под насловом: ''Настављена градња Храма Христа Спаситеља'', у којем се, између осталог, каже:
"На старом црквишту у току је завршетак друге фазе изградње Саборног храма Христа Спаситеља. Раде се прикључци који нису били завршени у прошлој грађевинској сезони. Ових дана биће завршен прикључак струје, постављање тротоара око храма и изолација темеља. На тај начин припремиће се сљедећа фаза изградње, а то је зидање храма. Пројектом је предвиђено да фасада буде обложена жутим и црвеним каменом. Протојереј Ратко Радујковић, потпредсједник Одбора за обнову и изградњу Храма Христа Спаситеља, каже да ће се СПЦО обратити за помоћ православној браћи широм српских земаља.
'До сада се нисмо обраћали дародавцима изван Бање Луке. Цијенили смо да је помоћ, коју наша браћа из цијелог свијета шаљу напаћеном Српском роду од почетка рата на овом простору, важнија и вреднија.
Чим рат приђе крају, а ми се у Бога уздамо да ће то бити ускоро, планирамо да тражимо финансијску помоћ за изградњу Саборног храма у свим земљама и на свим континентима, гдје наш народ и уопште, православни народ, живи. Велики посао који смо започели, сами не можемо завршити. Обавезни смо садашњим и будућим генерацијама да храм, који су усташе срушиле, поново саградимо. Тиме ћемо исправити неправду, коју су Српском роду нанијеле власти послије Другог свјетског рата, кад нису дозволиле изградњу порушеног храма, на мјесту гдје је он раније био' - рекао је протојереј Ратко Радујковић и подсјетио да двадесет година послије оног рата власти нису дозволиле да се гради православни храм, било гдје у Бањој Луци.''
Дио новца за прикључење струје на темеље новога Храма Христа Спаситеља, Црквена општина је уплатила 1994. године, а дијелом је то била донација ''Електрокрајине'' у вријеме директора Вукашина Глувића. Овај посао изведен је у свему по пројекту и одобрењу СО Бања Лука.
Изграђен је бетонски тротоар око темеља храма, звоника и аркаде, а урађена је и заштита жељеза и темеља, како би се, чим прилике дозволе, могло почети са зидањем храма. За ове послове потписан је још један допунски уговор са ГП ''Крајина'', која је све дотадашње послове веома успјешно обавила.
Темељи су чекали дародавце
Иако су реконструисани темељи будућег Саборног храма Христа Спаситеља освећени још 17. октобра ратне 1993. године, а Српска православна црквена општина Бања Лука и Грађевински одбор у августу 1997. године донијели одлуку да се крене и са трећом фазом радова, ни у 1998. години није било довољно средстава за те послове. Трећа фаза радова, како је већ речено, подразумијевала је зидање и покривање храма, без занатских радова. Пошто је по пројекту предвиђен специфичан начин градње, трослојни зид од цигле, бетона и камена, који се истовремено постављају, било је потребно одмах набавити цијелу количину обрађеног камена монолитне боје.
Средства су прикупљана годинама, али су још увијек била недовољна. Осиромашени народ тешко је састављао крај с крајем, и мада је жеља била да обновљени храм заблиста до 2000. године и да са том светињом Бањолучани уђу у трећи миленијум Хришћанства, жеље су биле једно, а могућности друго.
Српска православна Црквена општина Бања Лука упућивала је бројне позиве грађанима у којима се, поред осталог, каже да ће сваки дародавац, који угради макар и један камен у храм, бити уписан у ''књигу градитеља храма'' и тачно знати који је камен у храму његов допринос вјечној грађевини.
КАМЕН ТРАВЕРТИН У ИЗГРАДЊИ САБОРНОГ ХРАМА
Избор испоручиоца фасадног камена
Дуже вријеме испитивали су врхунски стручњаци која би врста камена најбоље одговарала и самом храму и поднебљу у којем се гради. Тражили су се природни материјали који ће задовољити високе естетске критеријуме и вјековно трајање грађевине. Консултовани су најбољи стручњаци. На крају је, према приједлогу најбољег од најбољих, професора др Ненада Билбије, експерта за камен из Београда, одлучено да се за градњу Храма Христа Спаситеља користи камен травертин, црвени и жути. Значајна сједница Црквеноопштинског и Грађевинског одбора, с тим у вези, одржана је 23. јула 1999. године.
Сједници је присуствовао и професор др Билбија, чувени петролог и универзитетски професор из Београда, који је изабран за главног савјетника на одабиру врсте камена за фасаду храма. Он је објаснио члановима Одбора да је камен под називом ''травертин'' поријеклом са Блиског истока, одличног квалитета, што је издавањем сертификата потврдио Институт ИМС ДД из Београда. За фасаду Саборног храма Христа Спаситеља користиће се травертин ''росо сораја'' (црвени) и "ђало сораја" (жути). Како је речено, за фасаду храма, звоника и аркада по пројекту биће укупно потребно 265 кубних метара камена, за око 20.000 позиција.
На сједници су разматране понуде за набавку и испоруку фасадног камена за градњу Храма Христа Спаситеља. Потпредсједник Грађевинског одбора, протојереј-ставрофор Ратко Радујковић, обавијестио је одборе да је приспјело укупно седам понуда, од којих су у ужи избор издвојене три: Приватног предузећа "Сит", власника Милорада Микића из Трна, Лакташи, "Кошутица", власника Драге Беадера из Београда и понуда Микела из Калабрије, Италија.
Након дуже анализе понуда, одабрана је и једногласно усвојена понуда "Сит" предузећа, власника Милорада Микића, као најприхватљивија и најповољнија.
Будући да је погођена набавка и испорука фасадног камена, управа Црквене општине усвојила је и понуду ГП ''Крајина'' за изградњу треће фазе Саборног храма Христа Спаситеља, која подразумијева зидање и покривање храма. Иако је усвојена и погођена понуда са детаљним описом свих радова: зидањем, изолацијом, инсталацијама и покривањем, било је предвиђено да се 1999. године ради само први дио фазе градње храма, како то стручњаци кажу, до коте од +3,25 м храма, звоника и аркаде, јер су само толико дозвољавала до тада прикупљена средства, којима је као инвеститор располагала Црквена општина.
Травертин, камен спотицања
''Свечаним потписивањем уговора између СПЦО Бања Лука и ООГП 'Крајина' Бања Лука синоћ, 5. септембра (1999), је званично објављено да се настављају радови на обнови и изградњи Саборног храма Христа Спаситеља. Уговор је у име инвеститора потписао протојереј-ставрофор Ратко Радујковић, а у име 'Крајине' дипломирани инжењер Борко Ђурић'', нашла се на страницама ''Гласа српског'' вијест коју су сви Бањолучани годинама жељно и са нестрпљењем очекивали, не слутећи да ће, и поред објављене вијести и потписаног уговора, на наставак градње храма морати још да чекају.
Послије потписивања уговора одржана је кратка молитва и запаљене воштанице на темељима будућег храма. Примајући баш ту, на темељима уговор и потребну документацију, директор ''Крајине'' Ђурић истакао је да је велика част, обавеза и одговорност посао којег су се прихватили његови сарадници и он, те да ће интензитет радова зависити, како од финансијских средстава, тако и од технологије градње, која је ''специфична, трослојна и нова''.
Како је договорено, храм ће бити грађен у фазама. Највећа ставка је камен травертин, црвени и жути, поријеклом из Месопотамије. И управо тај камен травертин, тачније његово допремање на градилиште, биће камен спотицања за наставак градње. Ево како је то било.
Прва количина овог камена требало је да стигне на градилиште до 15. октобра, те, 1999. године, посредством, како је већ речено, Приватног предузећа "Сит", власника Милорада Микића из Бање Луке, са којим је потписан уговор о испоруци укупне количине камена, потребне за зидање "до под кров", у наредних седам мјесеци.
''Желимо да наш Саборни храм Христа Спаситеља буде лијеп и дуговјечан'', рекао је потпредсједник Одбора за обнову и изградњу Храма Христа Спаситеља, протојереј-ставрофор Ратко Радујковић.
Радови, ипак, нису могли отпочети у планираном периоду 1999. године, јер обрађивач и испоручилац нису на вријеме испоручили договорену количину камена до краја грађевинске сезоне. Вријеме, и поред тих проблема, није изгубљено, извођач радова ГП ''Крајина'' извршио је битне припреме и испитивања импровизацијом трослојног зида: цигла, бетон и камен, који ће се истовремено уграђивати. Тако ће, кад посљедњи камен травретин дође на позицију која му је пројектом прописана, бити завршена и прелијепа фасада Храма Христа Спаситеља.
Те, 1999. године српски народ је био изложен новом страдању. НАТО снаге су, од 24. марта до 9. јуна бомбардовале српски народ у матици Србији, што је донијело велике људске и материјалне жртве, а страдале су и многе древне православне светиње на Косову и Метохији.
Камен успорио вриједне неимаре
Грађевинска сезона у јубиларној 2000. години Хришћанства отпочела је са великим активностима у бањолучкој Црквеној општини. Будући да се због проблема са испоруком фасадног камена градња Саборног храма Христа Спаситеља није могла наставити у 1999. години, одлучено је да грађевинска сезона 2000. почне управо тим пословима. Истина, италијански кооперант фирме ''Сит'', којој је била повјерена испорука камена, покушао је да мијења неке клаузуле уговора, квалитет испорученог камена и коначни термин испоруке. По препоруци професора Ненада Билбије, Црвена општина је ангажовала младог и веома агилног архитекту Жељка Тривића да одлази у Италију, присуствује обради камена и при томе пази да испоручилац обезбиједи уговорени квалитет.
Расте Саборни храм
Грађевинско предузеће "Крајина", отпочело је 25. априла 2000. године градњу Храма Христа Спаситеља до коте 3,25 м, са звоником и аркадом. Изградња трослојног зида текла је у најбољем реду, јер је "Крајина", као извођач радова, ангажовала саизвођача на монтажи фасадног камена, фирму "Сарко инжењеринг" из Београда, чији су мајстори савладали специфичну технологију градње.
Први редови црвеног и жутог травертина у фасади храма
Мајстори савладали специфичан трослојни начин градње који обезбјеђује трајност грађевине
''Радосни смо што у ове предваскршње дане можемо да обрадујемо наше вјернике вијешћу да радови почињу. Надамо се и у Бога уздамо да овај пут неће бити прекидани'', рекао је протојереј-ставрофор Ратко Радујковић.
До новембра исте године храм је озидан до висине четири метра, а звоник са аркадом до осам метара. Бањолучани су свакодневно долазили да гледају како из дана у дан ''расте'' њихов толико жељени и тако дуго чекани Саборни храм.
Инсистирање испоручиоца камена из Италије на повећању цијене и ново кашњење у испоруци камена, приморали су бањолучку Црквену општину као инвеститора изградње Храма Христа Спаситеља да крајем 2000. године преиспита уговор са фирмом "Сит" из Трна (Лакташи) и његовим кооперантом "ОРМАР''-ом из Вероне, Италија. Управа Црквене општине је на заједничкој сједници Црквено-општинског и Грађевинског одбора донијела одлуку да се раскине уговор са "Ситом'' из Трна и "ОРМАР"-ом из Вероне, те да крајем децембра 2000. године распише нове понуде за набавку преостале потребне количине фасадног камена, као и украсних елемената за храм, од гранита и мермера.
Зидање Храма Христа Спаситеља