О Саборном храму из Љетописа Парохије бањалучке
О изгледу Саборног храма Свете Тројице сачуван је занимљив текст у Љетопису Парохије бањалучке. Будући да текст садржи многе детаље који се на другим мјестима не могу прочитати, доносимо га у цјелости:
''Убрзо су се на пространом тргу, омеђеном са четири стране врло лијепом ниском оградом, од готово умјетнички везеног жељеза, са дивним малим бетонским стубовима, уздигли темељи храма. Црква је била подигнута на бијелом мермерном подножју (пиједесталу) од три степенице. Са пиједестала спуштало се степениште од девет бијелих мермерних степеница, на широки подест, пред улазним главним порталом на западу и улазним порталима са сјевера и југа. Ово степениште било је овалног облика и лагано се могло по њему и улазити и силазити. Црква је била покривена бакром, а на кубетима су стајали прекрасни, позлаћени крстови. Кубета су украшена дивним прозорима, који су у горњем дијелу имали полукружни облик. Фасада је била двобојна, са хоризонталним уским жућкастим и црвенкастим појасевима.
Саборни храм Свете Тројице и зграда Банске управе
Портали Саборног храма Свете Тројице
Портали су укомпоновани у бијелу мермерну орнаментику, са стубовима. Изнад врата на западној страни постављена је у мозаику икона Свете Тројице. На јужној страни, израђена такође у мозаику, била је икона Спаситељева, а више сјеверног портала исто тако, мозаичка икона Пресвете Богородице.
Ове три иконе израдила је њемачка фирма 'Пул и Вагнер', а по узору на мозаик Опленачке цркве. Више главног портала и на побочним спољним зидовима, постављене су розете, израђене од бијелог мермера. Прозорска стакла била су у разним бојама, са живописом светитеља и библијским призорима. Врата су била храстова и украшена дуборезом.
На звонику су се налазила четири звона, од којих је најтеже имало 3.300 кг. Два средња даровали су грађани Бање Луке: Стево Маслеша и Ђорђо Кнежевић. На највећем звону била су изливена имена свих чланова Одбора Црквене општине, на челу са предсједником Вукосавом Груберовићем. Звона су била веома хармонична и чула су се на велику даљину. Звонила су на електрични погон.
Унутрашњост цркве била је у облику крста. Импоновала је висином својих сводова, који су почивали на огромним гранитним стубовима и малим мермерним, који су подржавали и хор, на западном дијелу храма. Око унутрашњости храма, са десне и лијеве стране, биле су широке галерије. Пјевнице су биле у дивној резбарији, као и столице уз побочне зидове. Црква је патосана са дивним мермером из Венчаца. Гранитни стубови набављени су у Њемачкој. Звона су израђена у Инсбруку, у чувеној фирми 'Грасмајер'.
Храм је имао дивно уређену свјећарницу, у коју се улазило са десне стране, иза десне пјевнице, низ степенице које су биле обложене нарочитом кожом и незапаљивим дебелим текстилом. Свијеће су паљене на лијепим свијећњацима, од којих су водиле нарочите цијеви, кроз које је, уз помоћ посебних вентилационих справа, избациван дим.
Свод и сви унутрашњи зидови Саборног храма Свете Тројице били су покривени фрескама, рађеним по узору на фреске наших средњовјековних манастира. Иконостас је био у дуборезу, са лијепим иконама, оригиналима, велике умјетничке вриједности. Исто тако били су израђени Архијерејски трон на десној страни храма и проповједаоница на лијевој страни храма. На средини храма била су постављена два мермерна свијећњака. Нарочито су била лијепа кандила пред иконама на иконостасу, а изразито је доминирала велика купола, са скупоцјеним полијелејем испод ње. Било је и неколико мањих полијелеја.
Саборни храм Свете Тројице својим вањским, као и унутрашњим изгледом, остављао је снажан утисак на сваког посјетиоца и отуда мишљење многих да је био један од најљепших у земљи.''