БЛАГОДАЋУ СВЕТОГ ДУХА ОСВЕЋУЈЕ СЕ ХРАМ
У Православној цркви благодаћу Светог Духа освећује се храм Божији, послије чега се даје на молитвену употребу вјерницима, који ће долазити на богослужења, молитвословља, крштавати се, вјенчавати, опојавати преминуле... Попут Саборног храма Свете Тројице, који је освећен на Спасовдан 19. маја далеке 1939. године, и обновљени Саборни храм Христа Спаситеља такође је освећен на Спасовдан, 28. маја 2009. године.
Архијереји приступају чину освећења
Епископ домаћин излива вино на Св. престо
Кађење Св. мошти
Кропљење Св. храма
Св. престо
У току чина освећења Храма
Високи гости: предсједник НС РС Игор Радојичић, предсједник РС Рајко Кузмановић и министар Недељко Чубриловић
Храм Христа Спаситеља је САБОРНИ ХРАМ, насљедник првобитног Саборног храма Свете Тројице, порушеног 1941. године. Саборни, значи сабирајући храм, за све вјернике града Бање Луке, Епархије бањалучке и уопште све вјернике Православне цркве.
Као што смо већ спомињали у овој нашој монографији, Храм Христа Спаситеља може да прими више стотина вјерника, а народа је било много више, па многи нису имали могућност да уђу у храм, него су свечано богосолужење пратили преко екрана постављених у порти Храма. При томе, за вријеме богослужења поглед им је често са екрана клизио на Храм и његову спољашњу љепоту, мозаике и бројне украсе на порталима, дивили су се куполама огрнутим златним плаштевима, позлаћеним крстовима, високом и витком звонику, љепоти фасаде од природног двобојног камена травертина, поријеклом из Месопотамије...
Многи су се присјећали градње Храма која је текла споро, и то не због недостатка новца, јер вјерни народ, ни за вријеме рата, ни у тешким поратним годинама није дозвољавао да градња стане. Проблем су били врхунски материјали који су коришћени у обнови храма, допремани из цијелог свијета. Светиња васкрсла у пуном сјају, којој се диви и старо и младо и која је већ поново постала симбол града, најбоља је награда народу за сва одрицања и стрпљиво чекање, дуго седам деценија.
Високи гости: руски амбасадор К. Шувалов и министар вера Р. Србије Б. Шијаковић
И док је богослужење одмицало, на Часни престо је постављено Свето јеванђеље, Дарохранилница, крстови и други богослужбени предмети, који су с времена на вријеме забљеснули пред очима вјерника у свој својој љепоти.
Представници вјерских заједница
Кумови Храма у току чуна освећења
''Нека је срећан и од Бога благословен дан у који смо били удостојени да осветимо овај обновљени Саборни храм Христа Спаситеља, у нашем граду Бањој Луци'', рекао је Епископ бањалучки Јефрем, на крају чина освећења Храма.
Завршна молитва чина освећења Храма
Света архијерејска литургија
Молитвена свечаност настављена је Светом архијерејском литургијом, првом у освећеном Саборном храму Христа Спаситеља. Као пјесма са небеса, са галерије Храма спуштала се пјесма хора Српског пјевачког друштва ''Јединство'', којим је дириговао Немања Савић.
За вријеме Литургије чуо се текст на црквенословенском старогрчком, енглеском и српском језику, што је посебно обогатило богослужење, а вјернике подсјетило да су Апостоли послије силаска Светог Духа проговорили на разним језицима и пошли да по свијету проповиједају вјеру Христову на тим језицима, како би их што више народа разумјело.
Учешће свештенослужитеља из дијаспоре у богослужењу, нагласило је саборност Православног народа са разних страна свијета, и указало на огромни духовнио значај ове свечаности.
Почетак Св. литургије у новоосвећеном Храму
У току Св. литургије
Причешће
Епископ домаћин - Вјерујем Господе и исповједам...
Прво причешће у освећеном Саборном храму
Епископ Јефрем је потом позвао све оне који су се постом, молитвом и Св. тајном покајања спремили за Свету тајну причешћа, да приме ову Свету тајну. Многи православни Бањолучани жељели су да се причесте баш на овај дан, у обновљеном храму, од оних најмлађих до оних који су запамтили и некадашњи Саборни храм Свете Тројице. Стрпљиво и са неком посебном мирноћом чекали су да дођу на ред, очигледно потпуно свјесни важности тренутка и догађаја у којем учествују. Осталим вјерницима је подијељена нафора.
Поздравна бесједа владике Јефрема
Потом је Његово Преосвештенство Еп. бањалучки Господин Јефрем поздравио све који су присуствовали освећењу храма и Литургији, и заблагодарио свима, те уручио одликовања најзаслужнијима. У својој проповиједи Епископ је рекао:
У име Оца и Сина и Светога Духа!
“Поштовани господине предсједниче Републике Српске, Ваша Високо-преосвештенства, Ваша Преосвештенства, поштовани представници других вјерских заједница, Римокатоличке цркве, Исламске заједнице и Јеврејске заједнице, поштовани кумови новоосвећеног Саборног храма, драга браћо и сестре, браћо свештеници, драги гости из других мјеста и других парохија.
Данас на Спасовдан, дан Вазнесења Господњег, сабрани смо Духом Светим у нашем граду Бањој Луци, да осветимо и предамо православним вјерницима на молитвену употребу, овај Саборни храм Христа Спаситеља, изграђен на истом мјесту, на истим темељима и у димензијама какав је био првобитни Саборни храм Свете Тројице, освећен 1939. године, тачно прије седамдесет година, а порушен ратне, 1941. године.
Уосталом, овдје је кроз вијекове рушено све, или, готово све што је припадало Православној цркви и Српском народу. Али, задужбинарски дух Српског народа остао је јачи од свих рушилачких стихија овога свијета. Све што је насилно рушено, прије или послије је обновљено. То је света обавеза према Богу, Цркви и Отаџбини, а народ је то савјесно извршавао, без обзира на велике жртве и потешкоће које је требало савладати.
Систематским рушењем православних средњовјековних храмова, Српског народа на овим просторима од стране турских завојевача и других рушитеља и забраном да се те светиње обнове, створене су истинске потребе и унутрашња духовна чежња, да се све порушено обнови и неизграђено изгради. Посебно је била јака жеља да се у самом граду Бањој Луци поново подигне Богу храм захвалности, молитве и трајног благодарења за сва добра која нам је дао, за сва страдња и избављења кроз наш вишевјековни дуги историјски мукотрпни ход.
Више од једног вијека потрајала је упорна борба бањалучких Срба, да се оствари право за изградњу храма, који је грађен са великим одушевљењем и за тадашње прилике у задовољавајућем временском року. На дан освећења, на Спасовдан 1939. године љетописац је с правом записао да је то, иако, не највећи, ипак, најљепши, и архитектонски најскладнији, православни храм на Балкану.
Наравно, ми љепоту Храма Божијег видимо прије свега у сазнању да је то храм молитве, храм у којем се приноси бескрвна жртва, служи Света литургија, која невидљивим духовним нитима везује земљу са небом, низводи Бога међу људе и уздиже човјека на пиједестал Богосиновства. Јер кроз овај Храм ми изграђујемо у себи Храм Бога Живога (I Кор. 3,9; 3,16).
Нажалост трагичне 1941. године Храм је разрушен, као и многи други широм Епархије, мученичком смрћу уморен је Епископ бањалучки Платон, као и многи свештеници, а многи други су прогнани и утамничени.
За српски народ стигли су поново црни дани, појединачна и масовна убиства, прекрштавања, логори смрти, Јасеновац, Цапраг, Аушвиц, Дахау и други. Наш народ доживио је пророчке ријечи на себи: ‘’Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много...’’ (Мт. 2, 18).
Једно зло као да никад не долази само. У новоствореној држави послије Другог свјетског рата за Српску православну цркву и њене вјернике дошла су нова страдања. Епископ бањалучки др Василије (Костић), као истински исповједник вјере, окрвављених и раздераних мантија доживио је јавни линч и прогонство са своје епископске катедре.
Слично “уживање слободе” доживљавали су и свештеници на терену. Дјело усташког безакоња као да је озакоњено, порушени Саборни храм не само да није обновљен, него су његове рушевине и само црквиште одузети од Цркве, и изграђен споменик палим борцима. Сви покушаји да се неправда исправи, остали су без успјеха, али не и без наде, која посљедња умире, и која се показала оправданом.
Напокон, 1992. године, Црквеној општини је враћено црквиште Саборног храма, а већ наредне године, 17. октобра, Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, уз саслужење више Епископа и молитвено учешће вјерујућег народа, осветио је новоизграђене темеље за обнову и реконструкцију порушеног Храма.
Нажалост, вихор подметнутог Грађанског рата на овим просторима, тек је предстојао, и скоро шест година одгодио наставак радова на Храму. Тачније, градња на освећеним темељима настављена је тек у другој половини 1999. године, која је била у знаку новог страдања Српског народа, овога пута у нашој Матици Србији, од НАТО бомбардовања.
Без обзира на све потешкоће, са пословима се, напокон, морало кренути. На том путу било је много препрека и само великом жртвом и несаломљивом вољом било их је могуће савладати. Радови су се одвијали нешто споријим темпом, али се до краја инсистирало на квалитету посла.
Грађевински радови су се ближили крају, и прва Света литургија у сазиданом и покривеном Саборном храму Христа Спаситеља служена је 26. септембра 2004. године, уз молитвено учешће огромног броја вјерника овога града и околине.
Да би се дошло до овога дана, свечаног освећења Храма, требало је да прође пет нових година, испуњених напорним и стрпљивим радом умјетника и занатлија, који су уређивали храм изнутра, као и грађевинара, који су бринули о вањском изгледу Храма и околине.
Остало је још да се заврше започети мозаици на свим унутрашњим површинама Храма. Не чекајући на то, одлучили смо да се Храм освети, и у њему отпочну редовна Света богослужења.
Драга браћо и сестре, уважени гости, сва изнесена дуготрајна, мукотрпна и истрајна борба Српског народа и његове Православне цркве израз су несаломљиве воље, жеље и стварне духовне потребе да се у овом граду подигне, а затим и обнови порушени Саборни храм. Храм молитве, у којем ће вјерници своје очи подизати ка небу, и кроз који ће Бог своју богату милост изливати на све оне који му се са вјером обраћају.
Храм је наша духовна вертикала која нас уздиже ка небу. Она нас повезује са Богом, али и са нашим прецима, који су тако жељели доживјети овај моменат славе и радости, као и са нашим потомцима, који ће нас по овоме дјелу помињати, и са поносом истицати величину жртве уложене у овај свети посао.
Данас, када смо завршени Саборни храм Христа Спаситеља, осветили и у њему служили Свету литургију, наша благодарност прије свега упућена је Богу, дародавцу свих добара, без чијег благослова и помоћи ово дјело не би било завршено, али и нашем вјерујућем Српском народу, који нас је за све вријеме градње пратио својим прилозима, те посао ни за један дан није стао због недостатка средстава. Захваљујемо актуелној, и свим претходним владама Републике Српске, које су нас у континуитету помагале, према могућностима и приликама у којима су радиле, да се ово свето дјело заврши. Посебно захваљујемо уваженим кумовима новоосвећеног храма, Г. Милораду Додику, предсједнику Владе Републике Српске, Г. Драгану Чавићу, бившем предсједнику Републике Српске и Г. Драгољубу Давидовићу, градоначелнику Бање Луке, за њихову изузетну личну помоћ, као и подршку са високих мјеста својих политичких функција.
Много је оних чија имена би данас требало поменути, али у овом моменту то је немогуће. Неки ће бити поменути у другом дијелу ове свечаности, за трпезом љубави, а имена других су објављена у монографији Храма. А што је најважније, имајмо на уму ријечи Св. Јована Златоустог: ‘Ако хоћеш да даш милостињу, не гледај на трошење новца, него на сабирање правде... Не гледај на богатство које се смањује, него гледај на духовну ризницу коју стичеш.’’
Нашу благодарност изражавамо Високопреосвећеној и Преосвећеној Господи Архијерејима: Митрополиту Јовану загребачко-љубљанском, Николају дабро-босанском; Епископима: Иринеју нишком, Василију зворничко-тузланском, Василију сремском, Георгију канадском, Никанору банатском, Лонгину новограчаничком и средњезападноамеричком, Митрофану источно-америчком, Хризостому бихаћко-петровачком, Лукијану осјечко-пољском и барањском, Григорију захумско-херцеговачком и Антонију викарном Епископу моравичком, као и служашчим свештеницима за учешће у чину освећења Храма и Св. литургији. Молимо Вас да призовете Божији благослов на све нас овдје присутне.
Такође, благодарност дугујемо свима који су се трудили око изградње Храма: пројектантима, градитељима, надзорним лицима, као и умјетницима који су Храм снабдјели покретним и непокретним инвентаром.
Хвала Иницијативном и Грађевинском одбору који су дјеловали при Црквеној општини, заједно са старјешином Храма прот. ставр. Ратком Радујковићем и са осталим свештеницима, успјешно водили и привели крају овај свети посао.
Још једном све Вас поздрављам драга браћо и сестре, и призивам благослов Божији и благослов Светог Свештеномученика Платона, небеског заштитника овога града и Епархије бањалучке, на све наше Бањолучане, све високе званице, из свих политичких општина Епархије бањалучке и вас браћо и сестре који сте дошли из других мјеста и других парохија.
Молимо се Троједином Богу, да прими овај дар - наш Храм у принебесни свој жртвеник и преко њега излива своју богату милост на све нас и сва покољења Православних вјерника, који ће доћи послије нас.
‘Благодат Господа нашега Исуса Христа и љубав Бога и Оца и заједница Светога Духа да буде са свима вама’ (II Кор. 13,13). Амин.
Завршетак Св. литургије и повратак у Бански двор
Преузето из књиге:
САБОРНИ ХРАМ
ХРИСТА СПАСИТЕЉА
ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ У БАЊОЈ ЛУЦИ
Друго допуњено издање
Аутори:
Радмила Кулунџија
Ратко Радујковић, протојереј-ставрофор