Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем

Епископ бањалучки Јефрем (у свијету Миле Милутиновић) рођен је у селу Буснови код Приједора, 15. априла 1944. године. Шест разреда основне школе завршио је у мјесту рођења, а VII и VIII разред у Санском Мосту, гдје потом похађа гимназију.

Опширније...

Служба Св. Свештеномученику Платону

Храм Христа Спаситеља Бања Лука

ОСВЕЋЕЊЕ И ПОСТАВЉАЊЕ КРСТОВА

 

На Светог Илију, 2. августа 2004. године, освећени су крстове за Храм Христа Спаситеља. Овом светом и свечаном чину присуствовали су чланови Црквено-општинског одбора Бања Лука, представници ГП ''Крајина'' и вјерници.

 

Први, од укупно шест крстова, постављен је на централну куполу храма 24. августа. Ријеч је о највећем позлаћеном крсту, високом око 2,5 метара и тешком 350 килограма. Преосталих пет, постављени су на четири мале куполе и на звоник, у наредних неколико дана.

Мајстори који су стигли из Русије привели су крају припреме за постављање позлаћеног нерђајућег лима на свим куполама и олтару и бакарног лима на равне површине крова. Стигли су и мајстори из Аустрије, чији ће задатак бити да поставе часовнике и електронски увежу звона.

 

Истовремено, мајстори из Београда очистиће и заштитити камен на храму, а столари ће припремити врата и прозоре који би требало да се поставе почетком септембра 2004. године.

 

 

Протојереј-ставрофор Ратко Радујковић осветио је позлаћене крстове за Саборни храм на Светог Илију 2004. године

 

 

Подизање највећег позлаћеног крста висине 2,5 м и тежине 350 кг

 

Освећење црквених звона

 

Дан 23. јул 2002. године остаће у Парохији бањалучкој посебно запамћен јер је тога дана, тачно у 18.30 часова, Његово Преосвештенство Епископ бањалучки господин Јефрем, уз саслужење протојереја-ставрофора Ратка Радујковића, протонамјесника Миленка Сандића, протођакона Воје Балабана и ђакона Чеде Вранића, јереја Драгана Грујића, јереја Игора Мијатовића, ђакона Горана Сибинчића и ђакона Владислава Радујковића, осветио звона за Саборни храм Христа Спаситеља.

 

Освећење су својим присуством увеличали потпредсједник РС Драган Чавић, који је уједно и дародавац другог звона, као и др Горан Талић, дародавац највећег звона и часовника, премијер Српске Младен Иванић, министар вјера Душан Антељ, представник града Бање Луке Милан Балабан, представник градитеља храма ГП "Крајина", чланови Управног одбора Црквене општине, представници већег броја јавних медија, и вјерника, који су са великом радошћу пратили овај, за Српску цркву и Српски народ, веома важан догађај.

 

 

Освећење звона Храма Христа Спаситеља

 

 

Подизање звона на звоник, полако и прецизно, у фазама

 

Радници фирме ''Grassmayr'' из Инзбрука подигли су и монтирали звона и часовнике на звоник Саборног храма од 5. до 8. августа 2002. године. Звона су монтирана и постављена у своја лежишта у три нивоа. Прво и највеће звоно је монтирано у доњем дијелу бифоре, средње и мало на другом нивоу - средина бифоре и на трећем нивоу у висини сатова монтирано је друго звоно.

 

Уградња електричних удараљки и управљање звонима помоћу компјутера су новитети, у односу на стара звона Храма Свете Тројице. Поред класичног начина звоњења, помоћу компјутера могу се програмирати и различите мелодије, као на примјер Химна Светом Сави.

Четири часовника на четири стране звоника, високог 47,10 м, веома су прецизни, а њихову тачност гарантује повезаност са регулационим центром за вријеме у Франкфурту.

 

Бранко Тегелтија, помоћник техничког руководиоца изградње, који је пратио обнову и изградњу Храма Христа Спаситеља од 1993. године, издваја занимљиву цртицу о звонима.

''Један старији суграђанин дуго је замишљено гледао како се истоварају звона. То ми је привукло пажњу, пришао сам и упитао шта га је толико заинтересовало. Одговорио је да је на том мјесту био и 1941. године, када су усташе срушиле стари храм и гледао како утоварају и одвозе звоно. Сада је, ето, дочекао да види нова звона, која ће се ускоро оглашавати са новог храма, због чега је веома срећан.''

 

До краја грађевинске сезоне 2002. године Саборни храм је озидан до стрешних вијенаца. Урађени су и дијелови украсних елемената, као што су: дијелови портала, розета и архиволти на апсиди олтара, постављене су мале розете са архиволтима на двије куле, док је звоник озидан до изнад бифора и звона - кота 38 метара.

 

Странци се диве Светињи

 

Да Храм Христа Спаситеља нема огромну вриједност само за вјернике СПЦ, готово свакодневно показују и бројни страни туристи који долазе у највећи град Српске и диве се овој светињи. Многе је интересовао историјат храма, поготово кад чују да је на мјесту гдје се данас обнавља Саборни храм већ постојао Храм Свете Тројице.

 

Неком приликом у Бању Луку је стигла група студената из Швајцарске. Један од њих је причао како је са колегама обишао многе цркве и катедрале у Русији, Шпанији, Њемачкој, Француској, али да је ова бањолучка љепша од многих других, раскошнијих. Овај свети храм је посебан не само због изгледа, него и због мјеста на којем се налази.

 

 

Саборни храм Христа Спаситеља

 

Већ сама најава потпредсједника Одбора за обнову и изградњу Храма Христа Спаситеља, протојереја ставрофора Ратка Радујковића, крајем марта 2006. године, да је у тој грађевинској сезони планирано да се заврши 11 занатских радова, унутар и изван храма, обећавала је скори завршетак грађевинских и занатских радова на обнови и изградњи Храма Христа Спаситеља.

 

''Уградићемо прозорске клупице од гранита на свих 76 прозора, као и оне на симсовима сводова и централној куполи. Услиједиће скидање скеле и постављање свих инсталација за гријање и хлађење храма и помоћног објекта. Упоредо ће се постављати подови, степеништа, ограда на галеријама, градити помоћни објекат... Урадићемо и такозвано геоснимање површине нивоа подова и обложити површину парапета у приземљу храма и на галеријама одабраним каменом'', објаснио је протојереј-ставрофор Ратко Радујковић.

 

На велику радост свих вјерника, градња Храма Христа Спаситеља у срцу Бање Луке крајем 2006. године била је већ далеко одмакла. Слиједили су веома вриједни умјетнички радови, набавка инвентара и уређење порте. Из Црквене општине стигла је и прва најава да би освећење храма требало бити на Спасовдан 2009. године. Истина, до тада не би могли бити завршени сви мозаици у храму, али главни послови би били завршени и Храм Христа Спаситеља могао би од тог времена да служи вјерницима. Послије ове најаве сви су уложили максималне напоре да тај рок буде испоштован. Бањолучани су били нестрпљиви, пред храм су свакодневно долазили мјештани, као и посјетиоци града, са жељом да уђу и виде како радови напредују. За вањско освјетљење храма и звоника погођен је пројекат са електроинжењерима из београдске фирме ''Минел-Шредер'', који су извршили мјерење илуминације, а истим пројектом предвиђено је и повећање расвјете у храму, због освјетљавања мозаика.