ГОСПОДСКА УЛИЦА, ЦЕНТАР ТРГОВАЧКОГ И КУЛТУРНОГ ЖИВОТА
Упоредо са трговачким и привредним развојем, тече изградња модерних трговина, кућа за становање и других објеката. Град полако губи оријентални изглед и све више личи на напредне, европске. Рађа се нова Бања Лука, на понос ондашњих њених грађана. Управо симбол те нове, грађанске Бање Луке несумњиво је Господска улица, која је до дана данашњег задржала примат и остала знак препознавања овог града.
Паметари биљеже да је име добила далеке 1878. године, пред сам улазак окупаторске војске у Бању Луку. Баш тада је угледни трговац, Томо Радуловић, прикачио велику таблу на своју кућу у главној улици, до тада званој "Пивара", на којој је својеручно написао "Госпо(д)ска улица". Тек толико да окупатори знају гдје долазе.
Двије газда-Томине куће у Господској улици имале су велики значај за културни живот српског народа у Бањој Луци: прва, подигнута 1855. године на почетку улице, била је на мјесту гдје се данас налази Скупштина града. Још у току градње, Радуловић је кућу уступио тршћанском трговцу Александру Опујићу, за дуг од 8000 фл. а.б. Године 1863. Опујић је ову зграду продао овдашњој Црквено-школској општини, за 800 дуката, под условом да се ту смјести Српска основна школа, што је и учињено. Управо у овој згради радиће у вријеме свог оснивања, 1866. године, и Пелагићева Богословија.
На другом крају Господске улице, познатом као Кастелов ћошак, Томо Радуловић је 1863. године саградио зграду звану "Албанија". У приземљу тог здања била је магаза за робу, а на спрату Касина-читаоница, гдје се окупљала тадашња српска интелигенција. Ту су се читале прве новине као што су, на примјер, "Босна" и "Цвијетак", које су у то доба излазиле у Сарајеву и биле штампане пола ћирилицом, а пола на турском језику. То српско састајалиште, како пише Вук Јеловац, није се свидјело турским властима, па је Касина-читаоница убрзо затворена. Нешто доцније, у њене просторије уселио је аустријски конзул Станислав Драганчић.
Господска улица од хотела ''Балкан''
Аустријанци су Господску улицу звали "Herren gasse", потом је након Првог свјетског рата добила име улица Краља Алфонса, из захвалности према овом шпанском краљу, који је спасио 16 Срба осуђених на смрт, у познатом бањолучком Велеиздајничком процесу 1915-1916. године.
Ма како да се звала, Господска улица је била и остала срце грађанске Бање Луке, мјесто на којем се, углавном, одвијао културни живот града, за вријеме Аустроугарске. Као успомена на то вријеме и данас стоји зграда у којој је продавница обуће "Бонел", некадашњи Српски дом, који изгради Српска читаоница, са фа- бриком обуће "Бата-Борово", уз помоћ бањолучких грађана. Намјера је била да се у ту зграду смјесте српска друштва.
Господска улица за вријеме аустроугарске окупације (Herrengasse)
Господска, данас
Одлука о изградњи Српског дома донесена је у марту 1907, у априлу 1908. године купљено је земљиште и преведено у власништво Српске читаонице. Због недостатка средстава, а потом и анексионе кризе и Првог свјетског рата, када је и Читаоници, као и свим другим српским друштвима био забрањен рад, од изградње дома не би ништа. Идеја поново заживљава 1936, да би изградња почела 1. јула 1938, а у јуну 1939. године отворен је нови Српски дом и усељена Српска читаоница. Замало. Ускоро је дошао Други свјетски рат, да би потоње власти ''заборавиле'' чије је власништво зграда, која и данас стоји у Господској улици.
Хотел ''Балкан''
Зграда "Балкана", власништво Црквене општине, била је такозвана "угловка", имала је источну фасаду у Господској улици, а сјеверну у улици која је везивала Господску улицу са Царским друмом.
Господска улица са хотелом ''Балкан'', на челу
Своју угловну позицију наглашавала је округлим торњићем и ризалитно извученим крајевима које су красиле декоративно обрађене атике. Висока елипсоидна купола са кружним прозорима, рустикално наглашени ризалити, конзолице испод крунског вијенца, балустраде, украсни натпрозорски вијенци са флоралним апликацијама и богато украшена жељезна ограда кружног балкона красили су овај објекат, који ће све до 1930/1931. године, када ће на мјесту ''Балкана'' бити саграђена зграда Банске управе, представљати архитектонски акцент овог дијела града.
Хотел ''Балкан'', украс Господске улице и Бање Луке
У овој репрезентативној модерној згради са високим партером у приземљу су се налазили кафана и ресторан, а на првом спрату гостинске собе. Имала је велике прозоре који су посјетиоцима дозвољавали да уз кафу и пиће читају новине и часописе, гледају ко пролази и шта се напољу дешава.
Хотел ''Балкан'' је имао велике и свијетле сале у којима су се одржавале приредбе, сијела и забаве. Главни улаз налазио се на сјевероисточном дијелу зграде, направљеном као овални продужетак, изнад којег се подизао балкон. Изнад балкона био је кров у облику кубета. Елеганција и љепота "Балкана", са цвјетном љетњом баштом, сачувана је на многим разгледницама до наших дана.
Хроничари биљеже да је под сводовима овог импозантног здања, тачније у дворишној згради тог хотела, једно вријеме била смјештена и Српска читаоница. Тиме хотел ''Балкан'' постаје средиште окупљања бањолучких Срба, превасходно интелектуалаца и трговаца. Међу њима био је и Петар Кочић, који је одсједао у овом елитном бањолучком хотелу. У кафани ''Балкана'', са Кочићем су најчешће сједили његови сарадници и пријатељи, Владимир Скарић, Васо Глушац, Коста Мајкић, прота Никола Прокопић, Васо Михаиловић, Вукосав Груберовић, Ристо Томић и многи други виђенији Бањолучани. На овим дружењима, пише Вук Јеловац, Кочић је највише волио да разговора о догађајима из српске историје, нарочито из прошлости Босанске Крајине, а поготово свог родног Змијања.